Najveći projekti u rebalansu ovogodišnjeg budžeta – kako je „prepakovana“ republička kasa?

Dok je budžetom za ovu godinu prvobitno projektovano da „priprema i izgradnja centra za specijalizovane izložbe“ košta 300 miliona evra, u predlogu rebalansa koji će već sutra, 5. septembra biti pred poslanicima Skupštine Srbije računa se da će „priprema i izgradnja centra za specijalizovane izložbe sa pratećom infrastrukturom“ koštati 450 miliona evra.

To je samo jedna od promena koju donosi predlog rebalansa kada je reč o velikim infrastrukturnim projektima.

Takođe, aktuelnim budžetom planirano je da se u 2023. godini mogu izdati državne garancije Republike Srbije do iznosa od 2,3 milijarde evra, a rebalansom se predlaže da taj iznos bude do 2,7 milijarde evra, odnosno za 400 miliona evra veći.

Radi se o članu 3. budžeta i rebalansa, s tim što su neki projekti „prepakovani“, pa se tako rebalansom predlaže da se mogu izdati garancije Evropskoj banci za obnovu i razvoj u vrednosti od 77,3 miliona evra za projekat revitalizacije Vlasinskih hidroelektrana. Do sada, garancije za taj projekat figurirale su kao mogućnost, i to u korist stranih ili domaćih banaka.

Značajna promena beleži se kod procene vrednosti projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica 1 i, u vezi sa tim, visine garancija koje bi morala da ponudi država. Dok je budžetom za taj projekat planirano 600 miliona evra, rebalansom se računa da će za taj projekat biti potrebno izdati garancije u vrednosti od 900 miliona evra.

Krajem jula je, inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Priboju izjavio da će „cena Bistrice izaći na 1,2 milijarde evra“ i da ministarka energetike „ide u Japan da pregovara o finansiranju“.

U rebalans je ušla i mogućnost da država izda garancije u vrednosti od 65 miliona evra za revitalizaciju hidroelektrane Potpeć.

Za još jedan projekat iz oblasti energetike u rebalansu se računa na veće izdatke – vrednost garancija za „Projekat za pametna brojila“ porasla je sa 40 na 80 miliona evra.

„Prepakovana“ republička kasa otvara mogućnost da Srbija odobri projektne i programske zajmove u vrednosti do 34,96 milijardi evra i 980 miliona dolara, dok je budžetom bilo planirano oko četiri milijarde evra manje u te svrhe.

U ovom delu rebalansa, vrednost mogućih zajmova koje bi Srbija ugovarala sa Evropskom investicionom bankom porasla je za oko 250 miliona evra, i to zbog povećanja vrednosti projekta rehabilitacije lokalnih puteva, dok bi za još 100 miliona evra više u odnosu na budžet bilo ugovoreno sa Bankom za razvoj Saveta Evrope.

Najveća promena nalazi se, međutim, među projektnim i programskim zajmovima koje država može da ugovori sa stranim investicionim korporacijama, fondovima i bankama.

Budžetom je bilo planirano da vrednost takvih zajmova ne može da pređe 15,68 milijardi evra, dok je rebalansom ta vrednost povećana na 18,14 milijardi evra.

Na ovom razdelu beleži se promena visine sredstava za „pripremu i izgradnju centra za specijalizovane izložbe“ od 300 miliona evra na „pripremu i izgradnju centra za specijalizovane izložbe sa pratećom infrastrukturom“ u vrednosti od 450 miliona evra.

U istom delu budžeta su planirani i „Projekat za izgradnju urbane infrastrukture i nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama“ u vrednosti od 360 miliona evra, kao i „Projekat izgradnje linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima na teritoriji gradske opštine Surčin u Beogradu“ u vrednosti od 190 miliona evra.

Neki projekti se ponavljaju u okviru rebalansa u smislu da država može dati garancije ili se zadužiti projektno ili programski – takav je slučaj sa projekatom izgradnje RHE Bistrica 1.

Rebalans, takođe, omogućava da se za izgradnju solarnih elektrana instalisane snage 1GW na teritoriji Republike Srbije država projektno ili programski zaduži u visini od 1,4 milijarde evra, dok je „originalni“ budžet u te svrhe računao 800 miliona evra. Za izgradnju vetroelektrana rebalans takođe dozvoljava zaduživanje do 1,4 milijarde evra, dok je budžet dozvoljavao do milijardu evra.

Kada je reč o poslovima koje bi mogle da finansiraju domaće banke, u rebalansu su se našla čak tri nova projekta: izgradnja deonice autoputa Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, vredna 300 miliona evra, zatim izgradnja tunelske veze od Karađorđeve ulice u Beogradu do Dunavske padine (takozvani „mali metro“) vredna 150 miliona evra, kao i izgradnja saobraćajnice sa infrastrukturom na Makiškom polju takođe u glavnom gradu, što je posao vredan 180 miliona evra.