Da li će zaživeti „socijalna-garantovana penzija“?

Počev od 2006. godine i tadašnje Strategije o starenju, pitanje uvođenja „socijalnih penzija“, odnosno finansijskog davanja za najstarije koji nisu ostvarili pravo na penziju, ulazi i izlazi iz fokusa javnosti.

Danas je ponovo tema jer je Ministarstvo za brigu o selu, kome je na čelu dugogodišnji predsednik penzionerske partije PUPS Milan Krkobabić, nedavno zvanično uputilo inicijativu da se uvedu „socijalne – garantovane penzije“ u iznosu ne manjem od 100 evra, koje će se jednom godišnje usklađivati sa troškovima života.

Odgovarajući na pitanje ko bi imao pravo na „socijalnu – garantovanu penziju“, koja u svojoj suštini ne bi bila penzija već socijalno davanje koje se isplaćuje iz republičkog budžeta, Krkobabić je u intervjuu za „Politiku“ pojasnio koga su imali u vidu.

„Kada govorimo o socijalno garantovanoj ‘penziji’ isključujemo sve one koji su već u penziji, bez obzira na visinu prihoda, kao i sve korisnike različitih socijalnih davanja. Ovo je bio nužan uvod da bismo definitivno odredili na koga se odnosi socijalno garantovana ‘penzija’. Namenjena je ženama koje u ovom času imaju 63 i po godine i muškarcima starijim od 65 godina, nemaju penziju, niti imaju uslova da je dobiju, a nemaju ni bilo kakve druge prihode„, rekao je Krkobabić.

Doktor pravnih nauka i naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je „sama ideja dobra“, ali i da je jasno zašto pominjanje „penzije“ unosi zabunu kod dela javnosti.

„U ovom slučaju radi se o posebnom socijalnom davanju za ugrožene starije građane, dok u teoriji i drugim državama postoje ‘socijalne’ i ‘garantovane’ penzije, pa je razumljivo da je bilo potrebno razjasniti za koji vid isplata se zalaže Krkobabić“, objašnjava Reljanović.

Naš sagovornik podržava ideju da se uvede posebno socijalno davanje za tu kategoriju građana, pogotovo kada se uzme u obzir da je gotovo 20 odsto starosnih penzionera, odnosno onih koji imaju primanja, i dalje radno angažovano, što znači da im penzija nije dovoljna da prežive.

„To bi bio dobar prvi korak ka uvođenju nečega što bi bila garantovana penzija ili takozvani ‘bazični mesečni dohodak’ u budućnosti. Takvim prvim korakom mogli bi da se ‘pokriju’ oni koji su najugroženiji, nemaju nikakve prihode ni primanja, a imaju godine života za starosnu penziju“, zaključio je Reljanović.

O Krkobabićevoj inicijativi nije bilo reči na sastanku reprezentativnih udruženja penzionera sa premijerkom Anom Brnabić. Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić ipak smatra da je vreme da takav vid socijalne pomoći zaživi i u Srbiji.

„U ovakvom ekonomskom okruženju i uslovima poslovanja i rada koji su poremećeni, potreba za takvom merom je veoma velika. Mislimo da je ta vrsta pomoći nužna, i to ne kao način ubiranja političkih poena već kao potez socijalno odgovorne države i prihvatljiv sistem podrške za one koji su najugroženiji“, rekao nam je Grujić.

Sopstvene predloge za poboljšanje socijalne politike, podržane analizom dostupnih relevantnih podataka, ponudio je i Fiskalni savet, koji je prošle godine objavio „Predlog mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji“.

Fiskalni savet je u tom radu upozorio da se u javnosti preuveličava broj i materijalna ugroženost starih lica bez penzijskih primanja dok, kako su istakli, nije dovoljno prepoznata ugroženost starih lica sa niskim penzijama ili sa izdržavanim članovima porodice, naročito u ruralnim delovima zemlje.

U radu su naveli da podaci ukazuju da je u tom trenutku u Srbiji živelo 115.000 starih bez penzijskih prihoda, od kojih se 16.000 nalazi iznad cenzusa za primanje socijalne pomoći, dok još 75.000 živi u domaćinstvima gde ostali članovi imaju primanja iznad cenzusa za socijalnu pomoć.

Računica Fiskalnog saveta pokazala je da preostaje 24.000 starijih od 65 godina koji ne primaju penziju, a čiji je dohodak niži od cenzusa za socijalnu pomoć.

„Potrebno je relaksirati previše rigorozne imovinske kriterijume za primanje novčane socijalne pomoći u slučaju staračkih domaćinstava, poput povećanja dozvoljenog zemljišnog poseda sa jednog na 10 hektara. Кao dodatnu podršku predlažemo ukidanje obaveze plaćanja PIO doprinosa za poljoprivredna domaćinstva koja poseduju manje od 10 hektara zemljišta. Nedavno uspostavljanje sistema socijalnih karata omogućava državnoj upravi da ovaj unapređeni sistem socijalne zaštite staračkih domaćinstava efikasno implementira sa skromnim dodatnim troškovima od svega nekoliko milijardi dinara godišnje„, predložio je Fiskalni savet prošle godine.