Usporen rast spoljnotrgovinske razmene

Nastavljen pad privredne aktivnosti u Srbiji i u novembru 2022. godine

AgrobiznisAnalizaIzdvajamoPoslovanjeSrbija

16.1.2023 16:46 Autor: Julijana Vincan 7

Nastavljen pad privredne aktivnosti u Srbiji i u novembru 2022. godine Nastavljen pad privredne aktivnosti u Srbiji i u novembru 2022. godine
U novembru prošle godine nastavljeno je opadanje privredne aktivnosti u Srbiji, navodi se u analizi objavljenoj u januarskom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi... Nastavljen pad privredne aktivnosti u Srbiji i u novembru 2022. godine

U novembru prošle godine nastavljeno je opadanje privredne aktivnosti u Srbiji, navodi se u analizi objavljenoj u januarskom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Autor Stojan Stamenković istakao je da je tačno da je proizvodnja ukupne industrije u tom mesecu međugodišnje neznatno povećana (za 0,4 odsto), ali da je to zahvaljujući iznenadnom povećanju proizvodnje elektroprivrede za osam procenata, nakon što je ova proizvodnja sistematski međugodišnje opadala u svim mesecima počev od sredine 2021. godine.

„Ovaj porast rezultat je sistemske stabilizacije ove proizvodnje, a ne promene u odnosima ponude i tražnje na tržištu. Proizvodnja prerađivačke industrije je u novembru međugodišnje opala treći mesec zaredom, trend je opadajući počev od drugog kvartala, i njegove vrednosti su sada osetno niže od proseka prethodne godine“, objasnio je Stamenković u oceni privredne aktivnosti.

Interesantno je, kako kaže, da u novembru nije međugodišnje opala proizvodnja prehrambene industrije, iako je opala proizvodnja mesne industrije.

„Po svemu se za to može zahvaliti sezonskom piku proizvodnje šećerne repe. Najoštriji uticaj na pad proizvodnje prerađivačke industrije u novembru je zabeležen u oblasti osnovnih metala, gde je produbljen i do tada vrlo dubok kumulativni pad“, obrazložio je on u svojoj oceni.

Dodao je i da je usporen rast spoljnotrgovinske razmene. Njena vrednost, odnosno zbir vrednosti izvoza i uvoza, u periodu od januara do oktobra međugodišnje je bila povećana za skoro trećinu, tačnije za 32,3 odsto.

Varilac u fabrici
Foto: Pixabay.com

„Pritom, uvoz je rastao znatno brže (36,2 procenta) od izvoza (27,1 odsto), da bi se u novembru međugodišnji porast redukovao na 17,9 procenata, s tim što je redukcija bila izrazitija kod uvoza. Porast je izneo svega 16,3 odsto, prema porastu izvoza za 20 procenata. I u novembru je nastavljeno povećanje međugodišnje inflacije koje je započelo još u februaru 2021. godine“, naglasio je Stamenković.

Međutim, kako je istakao, u decembru je ostvaren najniži porast potrošačkih cena u odnosu na prethodni mesec, pa međugodišnji rast u tom mesecu nije dalje povećavan, već je ostao isti kao u novembru.

U MAT-u se navodi da je, iako je početkom avgusta 2022. godine cena energenata na silaznom trendu, energetska kriza u Evropi još uvek daleko od završetka.

„Izuzetno visoke temperature za ovo doba godine ublažile su već redukovanu tražnju za gasom, što je oborilo veleprodajne cene na nivo pre invazije Rusije na Ukrajinu. Evropska unija je lane uvezla 134,8 milijardi kubika tečnog prirodnog gasa (LNG), u odnosu na 81 milijardu tokom 2021. godine. To je kompenzovalo dramatično smanjenje gasa iz gasovoda iz Rusije, koji je nekada snabdevao 40 odsto zahteva EU, a sada je pao na manje od 10 procenata. Novi uvozni kapaciteti za morski LNG takođe pomažu u smanjenju cena. Deo potrošnje obezbeđivan je i iz dupke punih skladišta gasa“, obrazloženo je u analizi.

Dodaje se da je cena od oko 70 evra po megavat-času (MWh), kojom se trgovalo na holandskoj TTF berzi oko Nove godine, mnogo niža nego što je bila pre šest meseci.

„To je i dalje približno pet puta viša cena nego 2019. godine, što je ključna činjenica kada posmatramo globalnu troškovnu konkurentnost evropske industrije. Ova cena je znatno viša od cene prirodnog gasa u SAD ili cene po kojoj Rusi dopremaju gas Kinezima“, zaključeno je u MAT-u.

  • Dragana

    16.1.2023 #1 Author

    Sva sreca te nas je vreme posluzilo

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    16.1.2023 #2 Author

    Evropa neka zahvali Bogu i blagoj zimi što će udari na privredu i pad proizvodnje biti mnogo manji nego što bi bili da je zima bila oštrija.

    Odgovori

  • BIJUTI27

    16.1.2023 #3 Author

    Naš preCednik kaže da kod nas ništa ne pada

    Odgovori

  • GOCA BG

    16.1.2023 #4 Author

    Vremenski uslovi svima idu u korist,da je prava zima mislim da bi pola Evrope ozbiljno osetila hladne stanove i restrikcije…

    Odgovori

  • TATJANA

    17.1.2023 #5 Author

    Crno, a moglo je biti još crnje.. Kakve su prognoze bile..

    Odgovori

  • VOJKAN

    18.1.2023 #6 Author

    Potrebno je da se privrednici malo stimulišu u ova teška vremena

    Odgovori

  • BOJANA

    18.1.2023 #7 Author

    Da je hladnija zima bilo bi mnogo gore.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *