Očekuje se poslednje povećanje referentne kamatne stope u ovoj godini

Narodna banka Srbije (NBS) poslednji put je povećala referentnu kamatnu stopu 10. novembra, i to na 4,5 odsto, a Izvršni odbor NBS se ove godine svakog meseca, počev od aprila, opredeljivao za povećanje osnovne stope za 0,25 ili 0,5 procenata.

Tako se na sutrašnjoj sednici očekuje da ključna kamata poraste deveti put zaredom, i to na oko pet odsto.

Predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa Darko Popović nedavno je na CEO Summitu u Beogradu izjavio da se očekuje da će NBS nastaviti sa zaoštravanjem monetarne politike i da ćemo ovu godinu završiti sa referentnom kamatnom stopom od pet odsto, a dalji rast ključne kamate očekuje i predsednik ITM Sistema Toplica Spasojević.

Na pitanje kako kao privrednik gleda na pooštravanje monetarne politike, s obzirom na to da preveliko „pritezanje“ može da dovede do usporavanja poslovnih aktivnosti, pa i recesije, Spasojević za Biznis.rs ističe da je „jačina pritezanja“ delikatno pitanje.

„Država mora da vodi balansiranu politiku, i preko Narodne banke, kako ne bi ‘isekla’ inicijativu za investiranje. Mislim da su NBS i država do sada bili racionalni i pohvalio bih NBS za vođenje ozbiljne, oprezne i konstruktivne monetarne politike“, rekao je Spasojević.

Ističe da je rast referentne kamate očekivan u situaciji kada treba obuzdavati inflaciju.

„Inflacija nije samo briga Srbije, već je problem i u zapadnoevropskim zemljama koje se takođe plaše ‘inflacione spirale’, tako da NBS za sada radi dobar posao, dok država mora da pronađe ‘rezervoar’ za dalje investiranje kako bi održala privredni rast“, zaključuje Toplica Spasojević u razgovoru za Biznis.rs.

Referentna stopa je prvi put povećana u aprilu, sa jedan na 1,5 odsto, da bi danas iznosila 4,5 odsto.

Prema podacima centralne banke iz „Trendova u kreditnoj aktivnosti“ za tri kvartala ove godine, kamate na dinarske kredite privredi i stanovništvu su u trećem tromesečju u proseku iznosile 4,3 i 10,7 odsto respektivno, naspram 3,8 odsto i 9,1 odsto u drugom tromesečju.

Povećane su i kamatne stope na kredite u evrima, pa su u trećem tromesečju u proseku iznosile 3,5 odsto za privredu i 4,2 odsto za stanovništvo, u odnosu na 2,6 i 3,6 odsto, respektivno, u drugom tromesečju.

Inflacija je u oktobru dostigla 15 odsto, a ekonomista Saša Đogović je u razgovoru za Biznis.rs procenio da bi njen rast trebalo da uspori krajem proleća sledeće godine, ukoliko ne bude još drastičnijih geopolitičkih pomeranja.

Godišnja stopa inflacije u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u oktobru je dostigla 10,7 odsto, što je najviši nivo od aprila 1988. godine, a najviše stope su zabeležene u Turskoj (85,5 odsto), Litvaniji (23,6) i Estoniji (22,5 odsto), dok su najniže stope u Švajcarskoj (tri procenta), Japanu (3,7) i Izraelu (5,1) .