Opada interesovanje centralnih banaka za američki dolar

Sve veći broj centralnih banaka širom sveta planira da u narednoj deceniji smanji udeo američkog dolara u svojim deviznim rezervama, pokazalo je istraživanje londonskog instituta OMFIF sprovedeno među 90 centralnih banaka, državnih penzionih i suverenih fondova koji upravljaju imovinom vrednom oko 10.000 milijardi dolara.

To je prvi put da je ovo istraživanje pokazalo da više institucija namerava da smanji, nego da poveća izloženost dolaru, što se dovodi u vezu sa rastom političkih rizika i neizvesnosti oko američke politike, prenosi Reuters.

Iako dolar i dalje nema ozbiljnu alternativu i ove godine je ojačao zahvaljujući visokim kamatnim stopama u SAD, potražnji za američkom imovinom i statusu sigurnog utočišta tokom sukoba između SAD i Irana, većina ispitanika smatra da se globalni monetarni sistem postepeno kreće ka multipolarnom modelu.

Centralne banke sve više pokazuju interesovanje za druge valute, uključujući norvešku krunu, novozelandski dolar i britansku funtu, dok istovremeno planiraju da povećaju udeo evra i kineskog juana, iako ocenjuju da obe valute i dalje imaju značajna strukturna ograničenja. Ipak, gotovo svi ispitanici smatraju da juan predstavlja koristan instrument za diversifikaciju deviznih rezervi.

Posebno raste značaj zlata, koje je postalo jedan od ključnih elemenata strategije upravljanja deviznim rezervama. Čak 82 odsto centralnih banaka već poseduje zlato, a ono je trenutno imovina čije zalihe planiraju da povećaju u najvećoj meri. Neto 30 odsto ispitanih institucija namerava da poveća udeo zlata u rezervama u naredne dve godine, nakon što je cena ovog plemenitog metala dostigla istorijske maksimume.

Istraživanje pokazuje i ubrzano širenje primene veštačke inteligencije u radu centralnih banaka. Više od dve trećine njih planira da u kratkom roku proširi upotrebu AI, pre svega za analizu podataka i administrativne procese, dok gotovo nijedna centralna banka razvijenih zemalja ne smatra da je dostigla zadovoljavajući nivo primene ove tehnologije. Istovremeno, primetna je velika razlika između razvijenih i tržišta u razvoju, jer AI koristi gotovo 90 odsto centralnih banaka razvijenih ekonomija, naspram svega 44 odsto u zemljama u razvoju.

Među državnim investicionim fondovima raste interesovanje za fizičku imovinu, poput infrastrukture i nekretnina, ali i za ulaganja u ekonomije u razvoju. Udeo fondova koji planiraju da povećaju investicije na tržištima u razvoju porastao je na 38 odsto, sa prošlogodišnjih 27 odsto, dok je interesovanje za razvijene ekonomije istovremeno opalo. Ipak, SAD i Kina ostaju najprivlačnija pojedinačna tržišta za ulaganja, pre svega zahvaljujući njihovoj vodećoj ulozi u razvoju veštačke inteligencije.