Pesticid pronađen u srpskim višnjama u Holandiji u našoj zemlji zabranjen već pet godina

Aktivna materija dimetoat (dimethoate) je u Srbiji na listi zabranjenih pesticida oko pet godina, ali je upravo ova hemikalija pronađena u pošiljci smrznutih višanja koje su povučene sa tržišta u Holandiji.

Evropski sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani RASFF objavio je da su u uzorku koji je uzet 6. marta otkriveni ostaci ovog pesticida u količini od 0,044 mg po kilogramu, dok je dozvoljena količina 0,01 mg po kilogramu. Rizik po zdravlje potrošača je definisan kao „ozbiljan“.

Miloje Pavlović, magistar zaštite bilja, u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da je ovaj pesticid zabranjen za tretiranje višanja još pre deset godina.

“U ovoj situaciji gde su višnje povučene nije samo problem u količini pronađenih ostataka već u tome da uopšte nije smelo ni da bude ostataka dimeotata. Kod nas tog pesticida u prodaji nema i nije jasno kako je dospeo do voća”, ističe Pavlović.

Naš sagovornik kaže da se za tretiranje višanja zbog suzbijanja štetočine trešnjine muve konkretno koriste preparati na bazi acetamiprida, a da je dimeotat zabranjen u 90 odsto država sveta.

“Ne mogu da verujem da je dimetoat uopšte pronađen u izvezenim višnjama. To je verovatno negde nekome ostala neka zaliha, jer ga na tržištu Srbije nema ni u jednoj varijanti. I ako je nekome ostalo u zalihama, to je onda neka mala količina. Ne sumnjam u analize, ali je neverovatno da je pronađena baš ta aktivna materija, jer analize se uglavnom vrše ciljano na hemikalije koje potencijalno mogu da budu u voću. Ova aktivna materija nikako nije smela da bude ni potencijalno u voću. Ozbiljni proizvođači voća, naročito višanja, sigurno to nemaju niti koriste”, naglašava Pavlović.

Pesticidi su sredstva koja se koriste za suzbijanje štetnih bioloških agensa koji prouzrokuju biljne bolesti. Neophodni su kao zaštita voću, pogotovo nekim vrstama.

Dimetoat spada u insekticide i prema podacima udžbenika Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu „Fitomedicina“, koristi se u suzbijanju štetočine trešnjine muve.

„Ove muve su najznačanije štetočine trešnje i višnje. Dve vrste se javljaju zajedno, ali je brojnost R. cerasi najčešće veća. R. cingulata je poreklom iz Amerike, u Evropi je prvo opisana 1983. godine, a u našoj regiji se redovno javlja od 2000. godine. Njegov značaj se povećava usled kasnijeg i dužeg leta“, navodi se u udžbeniku.

Na pitanje da li su propisi o zabrani upotrebe pesticida u Srbiji usaglašeni sa regulativom zemalja EU, naš sagovornik Miloje Pavlović magistar zaštite bilja odgovara potvrdno i ističe da nije problem u zakonima, već u njihovom sprovođenju i kontroli.

“Kada je usvojen Zakon o zaštiti bilja, još 1999. godine, sve je do detalja bilo propisano. Od registracije preparata, aktivnih materija, rastvarača, uvoza, tehničkih i kadrovskih uslova za proizvodnju pesticida, kao i uslova za maloprodaju i veleprodaju. Sve je objašnjeno, samo kontrolu ostataka pesticida ne kontroliše niko. Iako se navodi da tu kontrolu vrše regionalni zastupnici za poljoprivredu, to nije tačno”, tvrdi Pavlović.

On dalje objašnjava da proizvođač može, kada želi, da dobije sertifikat da je hrana zdravstveno ispravna i da nema ostataka od pesticida, ali da niko ne vrši analizu na sve pesticide već – „samo na one koji se više ne koriste ili su davno zabranjeni, pa onda kažu da njih nema“.

“Odgovorno tvrdim da nema nikoga u našoj državi ko ozbiljno radi na kontroli upotrebe pesticida. Dešava se da ih ljudi nabavljaju u maloprodaji i da ne znaju kako da ih upotrebe, a nisu svesni koliku štetu mogu da naprave”, upozorava naš sagovornik.

Kada je reč o vrstama pesticida koji se koriste u Srbiji, postoji lista koju Uprava za zaštitu bilja svake godine ažurira.

“Na tržištu su prisutni kvalitetni preparati multinacionalnih kompanija kao što su Bayer, BASF, Syngenta, ali postoje i generici koji se proizvode od aktivnih materija iz Kine i Indije. Svi oni koji su u prometu imaju dozvole od ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za zaštitu bilja. Postoji jasna zakonska regulativa od uvoza do proizvodnje, odnosno prometa, koju bi trebalo tačno ispoštovati“, zaključuje Miloje Pavlović.