Potrošači će od 31. maja znati da li piju čistu kafu ili samo zamenu za ovaj napitak

Svi potrošači u Srbiji ubuduće će tačno znati da li kupuju čistu kafu ili neku vrstu zamene za ovaj napitak, jer od 31. maja počinje primena novog Pravilnika o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, zamena za kafu, kao i srodnih proizvoda, koji je donet 30. decembra 2020. godine.

“Sam pravilnik predstavlja proces usklađivanja sa pravilima Evropske unije i iako je urađen pre dve godine sa njegovom primenom se čekalo zbog potrošnje ambalažnog materijala, koji bi zbog drastičnog poskupljenja napravio veliku štetu u proizvodnji“, kaže za Biznis.rs sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

“Pravilnikom se definiše koje su to biljne vrste koje mogu da se koriste kao sirova kafa i šta može da se koristi kao zamena za kafu. Dakle, ovaj propis definiše kvalitet sirove kafe, proizvoda od kafe, zamena za kafu i srodnih proizvoda. Znamo da se kao zamena za kafu koriste ječam, raž, pšenica, cikorija, delovi biljaka ili koren od biljaka. Ubuduće će na vidnom delu ambalaže tačno morati da se deklariše koji je to napitak”, ističe Bogunović.

Svaka mešavina ubuduće će biti tačno označena i deklarisana, pa će u zavisnosti od sadržaja sirove ili zamene za kafu morati da nose različite nazive kao što su “napitak na bazi kafe sa dodatkom” i njegovim tačnim procentualnim sastavom zamene ili „napitak na bazi cikorije“, primera radi, prema sastojku koji u proizvodnji dominira.

“Ako je zamena za kafu u u većoj koncentraciji od 50 odsto, onda se to više ne može zvati napitak na bazi kafe nego napitak na bazi glavne zamene za kafu, koja dominira, i sa kafom u nastavku. To je ono što je važno da znamo – šta mi kao potrošači tačno pijemo. A na nama je da u skladu sa cenom odlučimo da li ćemo nastaviti da pijemo isto što i ranije, znajući da proizvod nije od čiste kafe, ili ćemo sada shodno tome dati možda više novca i kupiti drugi proizvod”, objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje postoje li podaci koliko je na samom tržištu proizvoda koji zapravo nisu čista kafa, Bogunović kaže da precizne brojke ne postoje, ali da u Srbiji ima 460 registrovanih pržionica kafe koje prave različite kombinacije. Prema njegovim rečima, sve one se trude da to bude neki prihvatljiv ukus, kao i cena.

U narednom periodu može se očekivati poskupljenje kafe

Kada je reč o proizvođačima, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS kaže da je za njih prednost to što se ovim pravilnikom definišu i neke nove kategorije kafe, ali i što sada u proizvodnji može da se koristi lomljeno zrno, koje se ranije smatralo lošim i nije moglo da se uvozi, iako je reč o kvalitetnoj kafi.

“Za proizvođače je važno i to što će svi oni koji ulažu više, a koji su ujedno i najveći i najdominantniji na tržištu, moći da se razlikuju od ostalih koji rade sa različitim zamenama za kafu”, navodi Aleksandar Bogunović.

Što se tiče samog uvoza i cena, naš sagovornik kaže da je prošle godine bilo problema oko transporta, ali da su cene na berzi sada stabilne.

“Ono što je sada problem jesu velike inflacije širom sveta i te promene već su ozbiljno nanele poremećaje u formiranju cena kod naših prerađivača kafe, tako da se najverovatnije u narednom periodu može očekivati korekcija cena zbog poskupljenja kafe”, zaključuje Bogunović.