Prioriteti budućih stanara Nemanjine 11: Obezbediti održivi rast, izbeći dužničku krizu…

Skupština Srbije je konstituisana u nedelji za nama i sada je na redu sklapanje dogovora o sastavu nove Vlade Srbije. Dok političari ne završe svoj deo posla ključno pitanje je – koji su to najvažniji zadaci pred budućim kabinetom?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić u odgovoru na pitanje Biznis.rs ističe da su tri zadatka pred svakom, pa i budućom Vladom Srbije – da obezbedi privredni rast, rast standarda i zaposlenosti uz očuvanje makroekonomske stabilnosti, dok aktuelni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom sadrži i spisak konkretnih ciljeva za naredni period, od izmene sistema obračuna cene struje i gasa do izrade Plana restrukturiranja EPS-a.

Nova Vlada treba da se fokusira na stvaranje uslova za dugoročno održiv privredni rast, što aktuelnoj političkoj garnituri nije uspelo u prethodnih desetak godina, jer je ukupan rast iznosio do 33 odsto (oko 3,3 odsto godišnje), dok je u poslednje dve godine realni rast iznosio oko pet odsto, ukazao je Arsić.

Na našu sugestiju da će nova Vlada „predsedavati“ jednim od najambicioznijih investicionih planova, poznatom i pod nazivom „Skok u budućnost – Srbija 2027“, profesor Arsić skreće pažnju da se barata iznosom investicija do 24 milijarde evra u projekte u vezi sa međunarodnom izložbom EXPO, ali i drugim ulaganjima na republičkom i lokalnom nivou.

„Srbija će se, po svemu sudeći, zadužiti za oko 15 milijardi, a ako pretpostavimo da će ukupne investicije biti 24 milijarde evra i da će BDP rasti po stopi od četiri odsto godišnje uz opadajuću inflaciju, onda bi učešće duga u BDP-u iznosilo 55 odsto, što je umerena zaduženost“, objašnjava naš sagovornik.

Preduslov za ovaj optimistični scenario je da kurs dinara ostane fiksan.

„Ukoliko iz bilo kojih razloga dođe do poremećaja na deviznom tržištu, onda bi mnogo toga bilo dovedeno u pitanje, uključujući i održivost javnog duga Srbije, i zato bi bilo dobro da se poveća učešće poreza u finansiranju investicija„, savetuje Arsić uz podsećanje da je izbegavanje krize duga takođe zadatak svake Vlade.

Među onima koji imaju ozbiljna očekivanja od novog kabineta je i MMF. U toku je treća revizija aktuelnog aranžmana, dok smo drugu završili uz pozitivne ocene i pohvale, ali i čitav spisak ciljeva i rokova u kojima ih treba ispuniti.

Za početak, MMF je još krajem decembra objavio analizu koja je ukazala da nema planiranih poskupljenja struje i gasa za ovu godinu, ali i istakao da je jedan od ciljeva da bude uspostavljen novi sistem određivanja cene električne energije, koji bi trebalo da zaživi od 1. novembra 2024. godine, dok bi novi sistem za određivanje cene gasa trebalo da stupi na snagu 1. maja.

U međuvremenu je aktuelna ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović potvrdila da se radi na novoj metodologiji obračuna cena električne energije i gasa za privredu „koje će se snižavati tokom godine“.

MMF takođe u izveštaju krajem decembra podseća da je Vlada planirala da okonča „razdvajanje Srbijagasa“ do kraja 2024. godine, a ranije se spekulisalo da to podrazumeva razdvajanje delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja.

U istom dokumentu MMF konstatuje i da je Vlada Srbije tražila odlaganje roka za završetak plana restrukturiranja EPS-a, koji je prvobitno bio zacrtan za kraj decembra ove godine.

„Nakon promene pravne forme EPS-a u akcionarsko društvo, novi nadzorni odbor trenutno je u završnoj fazi izbora novog generalnog direktora kroz transparentnu proceduru zapošljavanja. Pošto su reforme EPS-a teške i složene, a članovi odbora novi na tim pozicijama, vlasti zahtevaju da se rok preinači na 1. maj 2024. godine„, navedeno je u izveštaju MMF-a uz odobrenje druge revizije aranžmana.

Kada je reč o velikim infrastrukturnim projektima, samo tokom ove godine – prema rečima ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića – trebalo bi da bude završeno 166 kilometara novih autoputeva i saobraćajnica.

Vesić je tokom Kopaonik biznis foruma najavio da će tokom ove godine u novembru početi izgradnja auto-puta Karađorđe, dok bi trebalo da počne i izgradnja puteva iz Požege ka granici sa Crnom Gorom (Duga Poljana) i Bosnom i Hercegovinom (Kotroman), što znači da će posla u tom resoru biti ko god da bude u ministarskoj fotelji.

Ne zaboravimo ni Ministarstvo privrede, u čijem resoru se u procesu analize i pripreme za privatizaciju nalazi ukupno 54 preduzeća – iako je kod 41 kandidata za prodaju stavljena napomena da nije moguća objava javnog poziva.

To znači da tek kod 13 firmi za sada postoji mogućnost objave javnog poziva, kao prvog koraka na putu do novih vlasnika, a među njima su Lasta, Jugoslovensko rečno brodarstvo, kao i PIM, Bačka iz Sivca, Prehrana iz Sombora i nekadašnji jugoslovenski spoljnotrgovinski gigant Progres.

Na spisku su i RTV Kragujevac i Jugoinspekt Beograd, ali i poznati JAT – Apartmani na Kopaoniku.

Sutra: Poreski sistem “zreo” za reformu, u Sivoj knjizi čak 19 preporuka za Ministarstvo finansija