Drvno-prerađivačka industrija pod pritiskom rasta cena repromaterijala

Drvno-prerađivačka industrija i proizvodnja nameštaja spadaju u retke privredne grane u našoj zemlji koje su beležile konstantan rast u nekoliko godina koje su prethodile izbijanju krize izazvane pandemijom korona virusa.

To je pre pet godina ponukalo Vladu Srbije da uvrsti ovu oblast u jednu od četiri prioritetne industrijske grane za razvoj srpske ekonomije. Kreirana je i strategija razvoja drvne industrije za period između 2018. i 2022. godine. U tom trenutku višegodišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3 odsto, prema podacima strukovnog časopisa DRVOtehnika.

Međutim, u praksi se od tada malo toga promenilo, a pandemija je po svoj prilici usporila pozitivan trend, mada će se konkretni rezultati sagledavati tek nakon što zvanični statističari objave podatke po okončanju aktuelnog stanja.

No, kao što je to slučaj u maltene svim privrednim delatnostima, cene materijala rasle su, i time izazvale lančanu reakciju za proizvođače i krajnje potrošače.

„Što se tiče cena, one jesu išle naviše – neki repromaterijali i do 150 odsto (OSB ploče). Posle tog vrhunca bilo je manjih korekcija, ali su cene ostale iznad pretpandemijskih nivoa. S obzirom na to da mi skoro sve što proizvedemo izvezemo, morali smo posle puno godina da korigujemo našu cenu u evrima za ino kupce, za šta su oni imali razumevanja“, kaže vlasnik i direktor novosadskog preduzeća Manibo Team, Boban Perišić.

Prema njegovim rečima, strani kupci su bili svesni situacije, odnosno da cene repromaterijala u celoj Evropi rastu. U prethodnih godinu i po dana zabeležene su, stoga, oscilacije u prodaji, ali ne preterano zabrinjavajuće.

Pored toga, preduzeća koja se pretežno bave izvozom muku muče s jednim drugim problemom. „Zvanični kurs evra ubija nas izvoznike. On je ostao nepromenjen tokom šest-sedam godina, a u istom periodu povećane su cene goriva, struje, zarada, iznosi poreza i doprinosa, i repromaterijala“, žali se Perišić, i dodaje da je evro uvek bio vezan za rast troškova života, a sada se veštački održava na istom nivou.

Naš sagovornik nabavlja sirovine na domaćem tržištu od uvoznika jer kod njih ima najbolje uslove za valutu plaćanja, a svoje finalne proizvode izvozi na zahtevna tržišta Švajcarske, Nemačke, Francuske, i manje količine u Englesku i Grčku.

Perišić, ipak, ne očekuje „divljanje“ cena u narednoj godini jer bi njihov dalji skok previše ugrozio kupovnu moć krajnjih potrošača. Plate se ne povećavaju koliko rastu cene repromaterijala, u našoj zemlji, ali i na globalnom nivou.