Samo 14 odsto poljoprivrednika u Srbiji ima neku vrstu kredita za poslovanje

Kredite za pokretanje, poslovanje ili proširenje poljoprivrednih gazdinstava i malog biznisa ima samo 14 odsto poljoprivrednika u Srbiji. Upotreba kredita je ograničena i poljoprivrednici se uglavnom oslanjaju na sopstvenu štednju za investicije kao i na državne subvencije i finansiranje iz zadruga.

Kako piše Politika, godišnje investicije i obrtni kapital u ovom sektoru procenjuje se na oko 2,5 milijardi evra, a bankarski krediti čine manje od 10 odsto finansiranja, rečeno je na panelu u okviru agrobiznis konferencije „Grow up – snaga zemlje” koja se održava na Kopaoniku.

Posle nedavno završenih pregovora poljoprivrednika i države, uz planirana uvećanja, budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iznosiće više od milijardu evra, što je do sada rekordan iznos. Oko tri četvrtine tog novca izdvaja se za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Jasmina Miljković, načelnik odeljenja za IPARD program pri Ministarstvu poljoprivrede rekla je da su izazovi u vezi sa ovim programom konstantni, da ih ima puno, ali da uspevaju da ih rešavaju u hodu.

„Sigurno će ih biti još, to je deo našeg posla. Jedna od stvari koju smo uspešno rešili je da smo korisnicima omogućili avansnu isplatu u iznosu od 50 odsto vrednosti investicije uz dostavljanje bankarske garancije. Sada već imamo 47 avansnih isplata kroz IPARD-2 program“, rekla je Miljković. 

Dejan Vukotić, direktor Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, naveo je da je osiguranje u poljoprivredi, od početka investicije do plasmana proizvoda, jako važno posebno u kriznim vremenima.

Kada je reč o pretpristupnim fondovima napomenuo je i da moramo da učimo na greškama naših suseda. Recimo, u Hrvatskoj kažu da su „bacili” prve dve godine IPARD-a jer nije bilo dovoljno zahteva. Glavni nedostaci bili su administrativni problemi, pripremljenost lokalnih samouprava, zakonodavni okviri, piše Politika.