Samo jedna direktna poreska olakšica na raspolaganju biznis početnicima u Srbiji

Ako želite da otvorite svoju firmu i započnete poslovanje u Srbiji, olakšice za početnike, bar kada je reč o oporezivanju, praktično ne postoje, tvrde poreski savetnici. Ipak, možete koristiti neke druge indirektne mere koje će vam delimično relaksirati određene obaveze.

„Poreske olakšice za početak poslovanja, u klasičnom smislu da ne plaćate porez na dobit ili dohodak prvih godina rada (ili za određene delatnosti), ne postoje. Direktni poreski podsticaj koji se nekada primenjivao i u Srbiji nažalost više ne postoji“, kaže u razgovoru za Biznis.rs poreska savetnica Svetlana Sarafijanović i dodaje da su propisane druge neposredne mere koje važe za sve poreske obveznike, a ne samo za početnike u poslovanju.

Ove mere se, pre svega, odnose na poreze i doprinose na zarade zaposlenih i određene poreske podsticaje iz Zakona o porezu na dobit za obavljanje poslova istraživanja i razvoja.

Od prvog marta 2022. godine preduzetnicima su na raspolaganju olakšice propisane Zakonom o porezu na dohodak građana. Jedna od njih je povraćaj plaćenih davanja, i to 65 odsto poreza i doprinosa za broj novozaposlenih lica od jednog do devet. Ukoliko zaposlite između 10 i 99 radnika, povraćaj poreza i doprinosa se povećava na 70 odsto. Za najmanje 100 novozaposlenih stopa ide i do 75 procenata.

Uslovi koje poslodavac treba da ispuni za ovo umanjenje jeste da je povećao broj zaposlenih u odnosu na prve dve godine osnivanja, ako je firma nastala nakon 2014. godine. Kada je reč o zaposlenima oni moraju ispuniti uslov da su šest meseci bez prekida bili prijavljeni kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe za zapošljavanje ili tri meseca ako se radi o pripravniku.

Moguće je koristiti još jednu olakšicu koja je na snazi do 2025. godine, a odnosi se na kvalifikovane novozaposlene. Umanjenje se odnosi na 60 odsto poreza i 85 odsto doprinosa za zarade isplaćene od 1. januara do 31. decembra 2022. godine.

Za novozaposlene je uslov da u periodu od 1. januara do 31. decembra 2019. godine nisu imali status osiguranika zaposlenog ili osiguranika člana privrednog društva.

„Pod zasnivanjem radnog odnosa misli se i na osnivača privrednog društva koji u svom društvu zasnuje radni odnos“, ističe Sarafijanović.

Takođe, do 2024. godine pravnim licima i preduzetnicima je na raspolaganju i olakšica za lice koje u periodu od 1. januara 2019. do 28. februara 2022. godine nije imalo status osiguranika zaposlenog, osiguranika preduzetnika niti osiguranika osnivača privrednog društva, ali je taj status steklo u periodu od 1. marta do 31. decembra 2022. Propisano je i da mesečna zarada za ovu vrstu poreske olakšice mora biti iznad 75.000 dinara bruto.

Ukoliko se ispune navedeni uslovi poslodavci će biti oslobođeni obaveze plaćanja i to 70 odsto poreza iz zarade i 100 odsto doprinosa.

Naša sagovornica naglašava da osnivači novoosnovanih privrednih društava koji obavljaju inovacionu delatnost imaju pravo na oslobođenje od plaćanja 100 odsto svih poreza i socijalnih doprinosa na svoje zarade do 150.000 dinara.

„Ovo važi ukoliko osnivač zasnuje radni odnos u privrednom društvu u kojem je član. Misli se na bruto 1 zaradu, neto je 107.080 dinara, pri sadašnjim stopama za plaćanje poreza i socijalnih doprinosa i sadašnjem poreskom umanjenju osnovice za porez na dohodak. Oslobođenje važi 36 meseci od osnivanja, uz poštovanje i dodatnih propisanih uslova“, ističe poreska savetnica i dodaje da je to jedina mera kojom se umanjuju poreska davanja za tek registrovane biznise.

Takođe, još jedan vid poreskog rasterećenja moguće je dobiti zapošljavanjem osoba sa invaliditetom.

U tom slučaju svi poslodavci, osim državnih organa i javnih službi, oslobođeni su 100 odsto poreza iz zarade, kao i 100 odsto doprinosa. Rok važenja ove olakšice je tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa sa osobom sa invaliditetom.

„Drugi vidovi podrške realizuju se kroz programe Nacionalne službe za zapošljavanje i finansijska bespovratna sredstva za samozapošljavanje, kroz program Start-up kredita koji se plasiraju preko Fonda za razvoj. Ali uvek preporučujem da se oni koji tek započinju biznis raspitaju i prate na lokalnom nivou – da li postoje podsticaji u vidu bespovratnih sredstava u poslovanju koji važe ne samo za početnike. Obično se pozivi raspisuju za određene delatnosti, za žene preduzetnice i slično“, zaključuje poreska savetnica Svetlana Sarafijanović.