Srbija i dalje poreski konkurentna, ali 2026. donosi više kontrole i digitalizacije

Forvis Mazars, jedna od vodećih međunarodnih revizorskih i savetodavnih kompanija, objavio je četrnaesto izdanje poreskog vodiča Central and Eastern European Tax Guide 2026, koji obuhvata 25 zemalja Centralne i Istočne Evrope i pruža uporedni pregled poreskih sistema, ključnih poreskih stopa i regulatornih trendova koji oblikuju poslovno okruženje u regionu. Vodič, osim poreza na dobit, poreza na dohodak i PDV-a, analizira i promene u oblasti transfernih cena, elektronskog fakturisanja i implementacije globalnog minimalnog poreza.

Srbija i dalje zadržava poziciju jedne od poreski konkurentnijih zemalja u regionu zahvaljujući relativno niskim poreskim stopama i stabilnom poreskom okviru. Međutim, izveštaj pokazuje da se konkurentnost danas sve manje meri visinom poreskih stopa, a sve više kvalitetom poreske administracije, stepenom digitalizacije i usklađenošću sa međunarodnim standardima. Upravo u tom pravcu kreću se reforme širom Centralne i Istočne Evrope.

Rast poreza i promene u regionu

Za razliku od relativno stabilne situacije u Srbiji, više zemalja regiona tokom 2026. godine povećava osnovne poreske stope ili sužava primenu poreskih olakšica. Posebno su izražene promene u oblasti PDV-a, gde pojedine države povećavaju standardne stope ili ukidaju deo sniženih stopa kako bi povećale budžetske prihode. Istovremeno, pojedine zemlje uvode nove progresivne poreske razrede ili povećavaju oporezivanje pojedinih vrsta prihoda, što potvrđuje širi evropski trend jačanja fiskalne održivosti.

U takvom okruženju Srbija ostaje jedna od retkih zemalja koja nije menjala poreske stope, što doprinosi stabilnosti poslovnog ambijenta i predvidivosti za investitore.

Međutim, iako Srbija za sada zadržava stabilne osnovne poreske stope, domaći poreski sistem neće ostati bez promena. Najavljene izmene zakona predviđaju ukidanje pojedinih poreskih olakšica, što potvrđuje da se i Srbija postepeno priključuje regionalnom trendovima.

Digitalizacija kao ključna promena

Najizraženiji regionalni trend nije povećanje poreza, već ubrzana digitalizacija poreskih sistema. Elektronsko fakturisanje, razmena podataka sa poreskim upravama u realnom vremenu i automatizovana analiza transakcija postaju novi standard poreske kontrole.

Poljska i Hrvatska tokom 2026. godine ulaze u fazu pune primene obaveznog elektronskog fakturisanja, dok se u sve većem broju zemalja širi primena SAF-T izveštavanja i drugih digitalnih alata koji poreskim administracijama omogućavaju gotovo trenutni uvid u poslovne transakcije.

Izveštaj Forvis Mazarsa upravo obavezno elektronsko fakturisanje izdvaja kao jedan od tri ključna poreska trenda koji obeležavaju 2026. godinu.

Srbija, koja je među prvima u regionu uvela sistem elektronskih faktura, već raspolaže razvijenom digitalnom infrastrukturom, ali se očekuje dalje unapređenje analitičkih kapaciteta Poreske uprave i intenzivnija upotreba podataka u postupcima poreske kontrole.

Globalni minimalni porez i novi standardi

Jedna od najznačajnijih promena u međunarodnom oporezivanju jeste prelazak Pillar II pravila iz faze zakonodavnih reformi u fazu praktične primene.

Za veliki broj multinacionalnih kompanija 2026. predstavlja prvu godinu u kojoj nastupaju obaveze izveštavanja i obračuna globalnog minimalnog poreza, čime se dodatno ograničavaju mogućnosti premeštanja dobiti između različitih jurisdikcija radi smanjenja poreskog opterećenja.

Iako Srbija još nije u potpunosti implementirala ovaj okvir, kompanije koje posluju u međunarodnim grupama već se suočavaju sa indirektnim efektima novih pravila kroz zahteve matičnih društava za dodatnim izveštavanjem, prikupljanjem podataka i usklađivanjem internih poreskih procedura.

Poruka ovogodišnjeg vodiča je jasna – era u kojoj su poresku konkurentnost određivale prvenstveno niske poreske stope polako ustupa mesto periodu u kojem će ključnu ulogu imati transparentnost, digitalna usklađenost i kvalitet poreskog upravljanja.

Za kompanije to znači da poreska funkcija sve više postaje pitanje upravljanja rizicima, a sve manje isključivo pitanje poreskog opterećenja.