Srbiji potrebno više od 12 milijardi evra investicija u životnu sredinu

Zelena agenda za Zapadni Balkan je prioritet ekonomsko-investicionog plana i ima za cilj da ubrza regulatornu reformu i primenu propisa Evropske unije koji su definisani Zelenim dogovorom EU, istaknuto je na Sajmu zelenih ideja, inovacija i projekata održanom danas na Kalemegdanu.

Od 730 miliona evra, koliko je EU opredelila za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan, najveći broj regionalnih i bilateralnih projekata biće usmeren na one koji obezbeđuju čistu energiju, doprinose dekarbonizaciji privrede i mobilišu sredstva privatnog sektora, koji takođe mora da se uključi u zelenu transformaciju privrede i društva u Srbiji.

Navedeno je da u tom procesu postoje brojni izazovi koji su vezani za pronalaženje novca kojim će se sve to finansirati, ali i da postoji određeni niz obaveza kako iz regulatornog okvira, tako i iz procesa poput onih koji se odvijaju u okviru Energetske zajednice – postavljanje ciljeva dekarbonizacije do 2030. godine, pripreme za ulazak u sistem trgovine emisionim jedinicama, taksa na ugljenik.

Skrenuta je pažnja i na brojne druge propise koji se tiču cirkularne ekonomije, ali i ulaganja u zaštitu biodiverziteta. Naglašeno je i da je Evropska komisija u poslednjem izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja EU konstatovala određeni napredak, posebno kada je reč o radu na povećanju investicija i finansiranja u oblasti zaštite životne sredine.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić istakla je da su u ministarstvu sagledavanje životne sredine počeli kroz Poglavlje 27. Nakon toga je, kako kaže, ono ušlo u Klaster 4, što znači da se obuhvat životne sredine na neki način proširio.

„Posle evropskog zelenog dogovora i zelene agende za Zapadni Balkan sama životna sredina prevazilazi i Poglavlje 27 i Klaster 4. EU vrlo intenzivno radi na tome da pospeši i unapredi sve propise, tako da je usaglašavanje sa EU propisima dugotrajan proces koji nikada neće prestati i zahteva velike investicije kako bi se postigli svi ti standardi, čak i kada budemo bili članica EU“, izjavila je Dokić na prvom panelu.

Dodala je da treba uspostaviti regulatorni okvir koji se odnosi na usvajanje velikog broja strateških dokumenata, što opredeljuje pravac kretanja i ciljeve, kako bi bilo jasno šta sve treba da se uradi.

„U ministarstvu smo predvideli da bi trebalo da imamo dve ključne strategije. Jedna je nedavno usvojena Strategija niskougljeničnog razvoja, a druga je Zelena agenda za Srbiju“, naglasila je sekretarka i dodala da gotovo sve ulazi u Zelenu agendu, kao i da je to izuzetno zahtevno.

Navela je i da su investicije u životnu sredinu izrazito velike, a da su procene koje su urađene na osnovu podataka iz 2021. godine da je samo za Poglavlje 27 potrebno više od 12 milijardi evra investicija, kao i da Zelena agenda iziskuje još više, jer prevazilazi okvire pomenutog poglavlja.

Izvršna direktorka organizacije Mladi istraživači Srbije Tanja Petrović navela je da su u organizaciji rada civilnog društva ključni dobra umreženost i povezanost, kao i da jedino kompetentno, dobro organizovano i dobro umreženo društvo može doprineti reformama koje se priželjkuju.

„Za zelenu tranziciju se prvo vezuju dekarbonizacija, pravednost, cirkularna ekonomija, ali priželjkivala bih da ona podrazumeva jednu kompleksnu društvenu reformu i demokratizaciju procesa donošenja odluka, odnosno učešća građana u tom procesu kada je u pitanju životna sredina i kreiranje javnih politika. Tako je i participacija veliki deo naših projekata, jer od građana treba napraviti saveznike, kako bi se dostigao očekivani nivo reformi“, naglasila je Petrović.

Savetnik predstavnika za zelenu i cirkularnu ekonomiju i digitalnu transformaciju u Privrednoj komori Srbije Radman Šelmić istakao je da su tri promene ključne, i to – u regulatornom okviru, prilivu novca i transferu znanja.

„Zelena transformacija je skupa, ali ako budemo čekali biće još komplikovanija i neuporedivo skuplja, a ona je neminovnost. Verujem u transfer znanja, produkciju tehnološkog i inovativnog znanja i u edukaciju kroz univerzitet. To bi trebalo da bude jedan od srednjih katalizatora zelene transformacije, i nema zelene transformacije bez strateške uloge države, bez partnerstva javnog i privatnog kapitala, kao ni bez ideje da razmišljamo o nekoj razvojnoj banci sa snažnim zelenim segmentom“, zaključio je Šelmić.

Sajam zelenih ideja, projekata i inovacija održan je u okviru Evropske zelene nedelje 2023, tokom koje su Delegacija Evropske unije u Srbiji, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i partneri, obeležili Međunarodni dan zaštite životne sredine.

Na Sajmu je učestvovalo više od 40 autora zelenih rešenja iz privatnog i javnog sektora, organizacija civilnog društva, istraživačkih institucija i lokalnih samouprava. Predstavljeni su najbolji dosad podržani i realizovani projekti i investicije za zelenu transformaciju srpske privrede i društva.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović pozvala je ovom prilikom jedinice lokalne samouprave koje su izradile planove kvaliteta vazduha ili su ostvarile značajan napredak u planiranju kvaliteta, da se jave na javni poziv kojim će se sufinansirati mere zaštite do 50 odsto od ukupne vrednosti projekta, kako bi unapredili kvalitet vazduha u svojim lokalnim samoupravama.

Podsetimo, Evropska zelena nedelja 2023 održava se od 3. do 11. juna sa fokusom na razvoj veština koje su potrebne za stvaranje održivih, otpornih i socijalno pravednih zajednica. Tokom njenog obeležavanja biće prikazana ukupna podrška EU životnoj sredini u Srbiji, kao i njena saradnja sa nacionalnim i lokalnim partnerima.