Stanovi nose skoro trećinu tržišta nekretnina, Beograd ubedljivo najskuplji

Tržište nepokretnosti u Srbiji nastavilo je rast i u prvom kvartalu 2026. godine, kada je ukupna vrednost prometa dostigla približno dve milijarde evra, što je 13,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Najveći deo novca i dalje se ulaže u kupovinu stanova. Za stanove je u prva tri meseca ove godine izdvojeno približno 1,2 milijarde evra, odnosno 62 odsto ukupne vrednosti tržišta. Samo na teritoriji Beograda za kupovinu stanova potrošeno je 643,1 milion evra.

Za kupovinu kuća izdvojeno je 152,3 miliona evra, odnosno 7,9 odsto ukupne vrednosti tržišta, dok je promet građevinskog zemljišta iznosio 121,7 miliona evra (6,3 odsto). Poslovni prostori učestvovali su sa 91,6 miliona evra ili 4,7 odsto, a poljoprivredno zemljište sa 49,4 miliona evra, odnosno 2,6 odsto ukupnog prometa, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

U prvom kvartalu ove godine 14 odsto svih kupoprodajnih ugovora finansirano je uz učešće kreditnih sredstava, što je za tri procentna poena više nego u istom periodu 2025. godine.

Najveći deo kredita i dalje se koristi za kupovinu stanova. Kreditno finansiranje evidentirano je u 32,7 odsto ugovora o kupoprodaji stanova, što predstavlja rast od osam procentnih poena na godišnjem nivou.

Među većim gradovima, najveće učešće kreditnih kupovina stanova zabeleženo je u Beogradu, gde je gotovo 40 odsto ugovora zaključeno uz pomoć kredita. Sledi Novi Sad sa 39,6 odsto, Kragujevac sa 35,8 odsto i Niš sa 32,5 odsto.

Prosečna cena kvadrata u starogradnji u glavnom gradu premašila 3.000 evra

Stanovi su i dalje najtraženija vrsta nepokretnosti na domaćem tržištu. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u prvom kvartalu 2026. godine činili su 29,9 odsto svih kupoprodajnih transakcija nepokretnosti u Srbiji.

Nakon njih najviše je prometovano građevinsko zemljište sa 18 odsto, poljoprivredno zemljište sa 14,3 odsto i kuće sa 12,2 odsto.

Kada je reč o cenama stanova u većim gradovima Srbije, podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da Beograd i dalje ubedljivo prednjači, kako na tržištu novogradnje, tako i starogradnje.

Prosečna cena kvadratnog metra stana u starogradnji u glavnom gradu iznosi 3.096 evra, što je znatno više u odnosu na ostale veće gradove. U Novom Sadu prosečna cena dostiže 2.363 evra po kvadratu, dok je u Nišu 1.786 evra. Slede Kragujevac sa 1.501 evrom, Šabac sa 1.452 evra, Čačak sa 1.259, Subotica sa 1.240 i Užice sa 1.169 evra po kvadratnom metru.

Sličan trend zabeležen je i na tržištu novogradnje. Prosečna cena kvadrata u Beogradu iznosi 3.147 evra, dok je u Novom Sadu 2.186 evra. Zanimljivo je da se iza Novog Sada nalazi Užice sa prosečnom cenom od 1.912 evra po kvadratu, ispred Šapca sa 1.723 evra i Niša sa 1.713 evra. U Kragujevcu prosečna cena novogradnje iznosi 1.580 evra, u Čačku 1.461, a u Subotici 1.416 evra po kvadratnom metru.

Iako je Beograd najskuplje tržište stanova u zemlji, razlike među katastarskim opštinama u užem urbanom području su značajne. Najniže prosečne cene zabeležene su u Staroj Rakovici, gde kvadrat u proseku košta 2.574 evra. Slede Zemun sa 2.783 evra i Čukarica sa 2.803 evra po kvadratnom metru.

Prosečna cena kvadrata na Zvezdari iznosi 2.832 evra, na Voždovcu 2.870, dok na Paliluli dostiže 3.024 evra.

Među najskupljim beogradskim opštinama i dalje su Novi Beograd sa prosečnom cenom od 3.337 evra po kvadratu, Vračar sa 3.638 evra, Stari grad sa 4.069 evra i Savski venac, gde prosečna cena dostiže 4.104 evra po kvadratnom metru.

Najveći iznos novčanih sredstava izdvojen je za stan na teritoriji beogradske opštine Stari grad – 2,6 miliona evra, što je ujedno najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra.

Na Starom gradu prodata je i najskuplja kuća, za 2,1 milion evra, kao i najskuplje garažno mesto, koje je dostiglo cenu od 77.000 evra.

Najviša ugovorena cena poslovnog prostora postignuta je na teritoriji beogradske opštine Vračar – 1,7 miliona evra, što ujedno predstavlja najskuplji kvadrat poslovnog prostora u iznosu od 9.800 evra.

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta (kultura njiva) prometovan je na teritoriji gradske opštine Zemun po ceni od 13 evra.

Najveća ugovorena vrednost poljoprivrednog zemljišta (kultura njiva) iznosila je 1,3 miliona evra i ostvarena je na teritoriji gradske opštine Surčin (Grad Beograd), a predmet prodaje bile su parcele ukupne površine 109 hektara.