Stranci ne mogu da nadoknade deficit sezonskih radnika

Deficit sezonskih radnika u Srbiji iz godine u godinu postaje sve izraženiji, dok potražnja poslodavaca dostiže rekordne nivoe. U poslednjih pet godina broj oglasa za sezonske poslove porastao je za više od 30 odsto, a najveći manjak radne snage beleže ugostiteljstvo, građevinarstvo i poljoprivreda, pokazuju podaci Infostuda.

Dok domaći poslodavci teško pronalaze kuvare, konobare, berače i građevinske radnike, hiljade ljudi svake sezone odlaze u Hrvatsku, Crnu Goru i druge evropske zemlje privučeni većim zaradama i boljim uslovima rada.

Stručnjaci upozoravaju da je situacija već dostigla kritičnu tačku i da bi Srbija naredne godina mogla da se suoči sa ozbiljnim problemom nedostatka radnika, posebno tokom EXPO izložbe.

Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije HORES, u razgovoru za Biznis.rs ističe da tokom letnje sezone iz Srbije svake godine odlazi između 5.000 i 10.000 mladih radnika i stručnjaka iz ugostiteljsko-turističkog sektora.

Kako navodi, oko 5.000 njih su obučeni kadrovi direktno iz industrije, dok dodatnih 5.000 čine studenti koji odlaze da rade u ugostiteljstvu u zemljama regiona i Evrope.

„Oni odlaze u Hrvatsku, Crnu Goru, Sloveniju, ali i u Grčku, Egipat i druge zemlje. Razlozi nisu samo veće plate, već i uređeniji sistemi“, navodi Genov.

Prema njegovim rečima, sezonski rad traje od maja do novembra, a pojedine zemlje zadržavaju radnike i tokom zime, dajući im platu kako bi ih zadržale i za narednu sezonu.

Govoreći o tome da li domaće tržište rada može da nadomesti odlazak radnika, Genov ističe da to nije moguće bez strane radne snage.

„Mi već uvozimo radnike iz inostranstva – iz Afrike, Bangladeša, Vijetnama, Indonezije i Indije. Oni tokom letnje sezone zamenjuju naše radnike“, kaže on i dodaje da strani radnici najčešće popunjavaju pozicije u pozadini, poput higijene i rada u kuhinji, dok je direktan rad sa gostima i dalje izazovan zbog jezičke barijere i različitih radnih navika.

Prema zvaničnim podacima, prosečna zarada u sektoru hrane i pića u Srbiji iznosi oko 61.000 dinara, a direktor HORES-a veruje da je veliki deo u sivoj zoni. On ističe da je upućen zahtev Ministarstvu za rad u vezi sa sezonskom radnom snagom i da se očekuje sastanak u narednom periodu kako bi se razgovaralo o nedostatku kadra i mogućim rešenjima. Upozorava da je potrebno hitno sistemsko rešenje, naročito kada je u pitanju organizacija velikih događaja, uključujući pre svega EXPO, koji se očekuje naredne godine.

„Postoji bojazan da neće biti dovoljno radnika jer će zbog većih zarada i napojnica mnogi preći u EXPO iz hotela i restorana, a onda ćemo ostati bez kadrova. Država mora da se posveti ovom pitanju, jer kada bude kasno, neće imati ko da radi“, zaključuje Genov.

Koliko mogu da zarade sezonci u Srbiji?

Potražnja za sezonskim radnicima u Srbiji je najintenzivnija je od aprila do oktobra. Menadžer za odnose s javnošću Infostuda Miloš Turinski u razgovoru za Biznis.rs kaže da domaćih sezonaca nema dovoljno i da to nije novost.

“Najviše radnika nedostaje u ugostiteljstvu, građevinarstvu i poljoprivredi. U kuhinji su posebno traženi kuvari, roštilj majstori i poslastičari, a u poljoprivredi je situacija najakutnija tokom berbe, kada gazdinstva teško pronalaze radnike u najintenzivnijim mesecima sezone”, ukazuje naš sagovornik.

Turinski kaže da je prosečna mesečna plata u ugostiteljstvu u Srbiji tokom 2025. iznosila oko 800 evra, ali da iskusni kuvari i recepcioneri mogu da zarade i više.

“Ako pričamo o konobarima tokom letnje sezone, dnevnica se kreće oko 3.000-3.500 dinara po danu. U građevini dnevnice iznose oko 50 evra, mada variraju u zavisnosti od posla i lokacije. U berbi voća zarade zavise od kulture i regiona. Primera radi, dnevnica za berbu malina iznosi između 4.000 i 6.000 dinara, uz obezbeđene obroke. Sezona počinje krajem maja sa jagodama, nastavlja se malinama i borovnicama tokom leta, a završava u jesen šljivama i jabukama”, napominje Turinski.

Gde je Srbija u poređenju sa regionom?

Srpski radnici sve češće biraju sezonsku zaradu van granica. Prema podacima Infostuda, u Hrvatskoj se plate sezonskih radnika u ugostiteljstvu kreću do 3.500 evra mesečno (za šefove kuhinje), uz smeštaj i ishranu. Konobari mogu očekivati mesečne plate od oko 1.200 do 1.600 evra, dok barmeni zarađuju između 1.400 i 1.600 evra.

Recepcioneri mogu računati na iznose od oko 1.300 do 1.500 evra, dok radnici na održavanju i majstori najčešće zarađuju između 1.100 i 1.300 evra. U turističkim zonama traže se i prodavci, čije plate mogu dostići od 1.600 do 1.800 evra.

Roštilj majstori mogu očekivati zarade od 1.400 do 1.900 evra, dok su pizza majstori takođe veoma traženi, sa platama između 1.900 i 2.500 evra. Pomoćni kuvari zarađuju između 1.400 i 1.800 evra, a pomoćni radnici u kuhinji od 900 do 1.400 evra.

“Prema evidenciji hrvatskog MUP-a, tokom 2025. godine izdato je 24.278 radnih dozvola državljanima Srbije, što Srbiju svrstava na treće mesto po zastupljenosti stranih radnika u toj zemlji. Ugostiteljstvo je bilo vodeći sektor. Ova cifra govori sama za sebe – svake godine desetine hiljada srpskih radnika sezonsku zaradu traži van granica, što direktno produbljuje ionako izražen deficit radne snage na domaćem tržištu”, zaključuje Turinski.