Suzbijanje afričke kuge jedini način da od svinjske ne preraste u ekonomsku bolest

Prema izveštaju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), u Srbiji je od početka godine potvrđeno ukupno 138 slučajeva afričke kuge kod svinja, od čega se 98 odnosi na divlje, a 40 na domaće. Registrovani su slučajevi u Borskom, Zaječarskom, Braničevskom, Nišavskom, Pirotskom i Jablaničkom okrugu, a u izveštaju je naglašeno i da je za suzbijanje ove bolesti najbitnije njeno rano otkrivanje i blagovremeno reagovanje.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović, zbog ove „veoma snažne ekonomske bolesti“ moramo da budemo vrlo oprezni. Iako, prema njegovim rečima, nije opasna za ljude, ipak ne treba da zanemarimo njen potencijal da nanese velike štete ekonomiji.

„I to nije slučaj samo u Srbiji, već i u celom svetu – Kini, Evropi…“, kaže naš sagovornik.

Pojava novih slučajeva, objašnjava Budimović, najverovatnije je u vezi za protokom velikog broja turista, budući da se virus prenosi preko hrane čiji su otpaci na sve strane, i uglavnom su dostupni životinjama. Zbog toga apeluje na opreznost farmera i podseća da je PKS, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, organizovala brojne edukacije i stručne obuke kako bi podigla svest o proizvodnji mesa i primeni mera kako bi ono bilo zdravo.

„Biosigurnosne mere uključuju smanjenje kontakata onih koji manipulišu životinjama, vođenje računa o ishrani životinja, uništavanje štetnih glodara i insekata, i drugo“, naglašava naš sagovornik.

Ovo tim pre što je, kako kaže, ova bolest neuništiva kada nastane, zbog čega je prevencija jedini pravi lek. U suprotnom ne treba da čudi to što bolest „vršlja po Evropi, pa čak i po Nemačkoj“.

„Zbog toga je najbitnije poštovati procedure koje su opštevažeće na svetskom nivou – ograničavanje područja, smanjivanje transporta i druge mere koje smanjuju verovatnoću širenja zaraze“, naglašava Nenad Budimović.

Kada je reč o zaraženim grlima, međutim, jedino rešenje je da se „neškodljivo uništavaju“, budući da ne postoji drugačiji način suzbijanja zaraze i, posledično, ekonomskih problema.

Na kraju, naš sagovornik kaže da je nemoguće predvideti na koji način će se odvijati situacija, odnosno da li će rasti broj zaraženih grla, već da je jedino moguće uputiti apel farmerima i širiti svest o važnosti izolacije.

Inače, EFSA sprovodi kampanju protiv afričke kuge svinja treću godinu zaredom i poručuje da su rano otkrivanje, prevencija i prijavljivanje ključni za suzbijanje zaraze. Takođe, ove godine biće realizovane nove pilot aktivnosti u Srbiji, Bugarskoj, Poljskoj i Rumuniji, gde je situacija posebno teška.

Izvršni direktor Evropske agencije za bezbednost hrane Bernard Url (Bernhard Url) rekao je da je afrička kuga svinja veoma zarazna bolest koja se širi u regionima kontinenta koji ranije nisu bili pogođeni, te ju je nazvao globalnom pretnjom koja je dovela do velikih gubitaka u Evropi, ali i šire.

Pomenuta kampanja za borbu sa ovom bolešću realizuje se u partnerstvu sa lokalnim institucijama i trenutno se odvija u 18 zemalja: Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Estoniji, Grčkoj, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji, a ciljna grupa su poljoprivrednici, veterinari i lovci.

Podsetimo, prva epidemija afričke kuge u Srbiji kod domaćih svinja pojavila se 29. januara 2021. godine u opštini Aleksinac, a tokom te godine bilo je zahvaćeno devet okruga sa domaćim svinjama (Pirotski, Borski, Nišavski, Pomoravski, Rasinski, Zaječarski, Braničevski, Podunavski i Južnobanatski).