Svi žele da budu konsultanti, ugostitelji ili programeri, a najbolje posluju banke i rudarsko-energetska preduzeća

U Srbiji je na kraju 2022. godine poslovalo ukupno 135.490 privrednih društava, od kojih je njih 112.070 dostavilo redovan godišnji finansijski izveštaj, prema zvaničnoj statistici Agencije za privredne registre (APR).

“Ukupni prihodi domaćih privrednih društava su realizovani u visini od 17.772.856 miliona dinara i veći su za 19,2 odsto od prošlogodišnjih, dok su ukupni rashodi iskazani u iznosu od 16.721.985 miliona dinara, uvećani za 18,8 odsto. Privreda je osmu godinu zaredom poslovala profitabilno, ostvarivši pozitivan neto rezultat od 864.190 miliona dinara, koji je za 26,3 odsto veći nego prethodne godine”, piše u godišnjem biltenu APR-a.

Posmatrano po privrednim sektorima, svi su poslovali profitabilno, osim sektora snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije. Sa najvećim neto rezultatom izdvaja se sektor trgovine na veliko i malo, koji beleži dobitak od 214.917 miliona dinara, veći za 26,4 odsto nego u prethodnoj godini.

U registru privrednih subjekata na samom početku 2023. godine registrovano je ukupno 435.257 privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije, što uključuje već pomenuta privredna društva, kao i preduzetnike.

Svako pravno lice u našoj zemlji prilikom registracije mora da odabere pretežnu delatnost poslovanja, u zavisnosti od toga u kom poslu smatra da će ostvariti najveću dobit.

Naša država razvrstava delatnosti prema zakonima o klasifikaciji i računovodstvu. U aktuelnom šifarniku izdvojeno je dvadeset privrednih sektora kao nadkategorija, a oni u sebi sadrže ukupno 564 različite delatnosti.

Ubedljivo najveći broj delatnosti – 230 – svrstan je u sektor prerađivačke industrije, dok je sledeći po brojnosti sektor trgovine na veliko i malo.

Kako izgleda brojnost domaćih pravnih lica po vodećim delatnostima:

Kao što se vidi prema podacima koje nam je dostavio naš analitički partner CompanyWall, ako se izuzmu udruženja kao specifična vrsta pravnih lica, ispada da u Srbiji najviše ima poslovnih konsultanata, ugostitelja, programera i drumskih prevoznika.

Ovih pet delatnosti nalaze se na prvim pozicijama po broju otvaranja pravnih lica u poslednjih pet godina, ili kada se gleda samo na 2022. godinu, samo je njihov raspored neznatno drugačiji. Recimo, u poslednjih godinu najviše je registrovanih konsultanata, restorana i programera.

Statistika, međutim, otkriva i da u ovim najtraženijim delatnostima nije lako uspeti preko noći, jer one su istovremeno i u vrhu po broju ugašenih pravnih lica, mada se to delimično objašnjava i samim obimom njihovog tržišta.

Ipak, tek rangiranje po ukupnim prihodima i profitabilnosti daće nam potpuniju sliku privrede. Kao delatnost sa najvećim prihodima izdvaja se nespecijalizovana trgovina na veliko, a za njom slede trgovina na malo i izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, dok je delatnost koja je najviše poslovala u plusu (parametar EBITDA) – eksploatacija ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala. Na drugom mestu po profitabilnosti je eksploatacije nafte, a na trećem ostalo monetarno posredovanje.

Očigledno je da listu po brojnosti pravnih lica popunjavaju u najvećoj meri pojedinačni preduzetnici, dok uspehe najvećih prihodaša guraju veća preduzeća, najpre trgovci i predstavnici građevinske industrije koja je poslednjih godina u ekspanziji. Veletrgovci su zbirno imali prihode od približno 9,5 milijardi evra u prošloj godini.

No, zaključak je da su najbolji rezultat poslovanja imala energetska i rudarska preduzeća, kao i banke i osiguravajuća društva.

Iz ovoga se može videti da su rudarsko-energetske kompanije ostvarile nešto ispod milijardu evra EBITDA (dobit pre kamata, poreza, amortizacije i deprecijacije) na kraju godine, a nešto manje naftne kompanije u državi, mada njih nema mnogo, a svakako je najveće preduzeće u toj delatnosti Naftna industrija Srbije.