Visina plate postala bitnija od komfora na radnom mestu

Infostud je i ove godine za vreme trajanja Regionalnog sajma poslova sproveo istraživanje sa ciljem da utvrdi stanje na srpskom i regionalnom tržištu rada. U istraživanju su sem Infostuda učestvovali i partnertski portali iz regiona MojPosao.ba, MojPosao.net, Vrabutovanje.com.mk, i Deloglasnik.si.

U istraživanju je učestvovalo više od 6.600 ispitanika, od kojih je oko 2.500 bilo iz Srbije. Među domaćim ispitanicima je bilo 54 odsto zaposlenih, 40 odsto nezaposlenih, te šest odsto onih koji se još uvek školuju.

Iako su godinama na prvom mestu faktora za odabir posla bili međuljudski odnosi, od prošle godine inflacija je očigledno učinila svoje, te je visina zarade postala najvažniji faktor (66 odsto ispitanika).

Dobri međuljudski odnosi su i dalje veoma važni i nalaze se na drugom mestu sa 64 odsto (više mogućih odgovora). Iako značajno manje, na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja sa 38 odsto, a radno vreme je na četvrtom mestu (30 odsto). Sigurnost posla je istakao tek svaki peti ispitanik.

Visina zarade i dobri međuljudski odnosi su na prvom mestu svim stanovnicima u celom regionu.

Očekivana zarada za 140 evra veća nego prošle godine

Kada je reč o priželjkivanoj zaradi, najveći broj ispitanika iz Srbije u proseku očekuje 1.000 evra, dok je prošle godine ovo očekivanje iznosilo je 860 evra.

Svega svaki peti ispitanik je dobio povišicu ove godine (23 odsto), dok je njih 11 odsto dobillo korekciju usloveljenu inflacijom. Sa druge strane čak polovina ispitanika nije dobila povišicu niti je očekuje, dok 16 odsto očekuje da će dobiti povišicu do kraja godine.

U poslednjih godinu dana posao je promenilo najmanje ljudi iz Srbije (38 odsto) i Bosne i Hercegovine (34 odsto), dok se posao u ovom periodu najviše menjali Hrvati (44 odsto) i Makedonci (43 odsto).

Sa druge strane, u narednih godinu dana najviše planiraju promenu posla naši građani i Hrvati (čak 68 odsto), dok u najmanjoj meri to žele učiniti Slovenci (17 odsto).

Iako je strah od gubitka posla i dalje u padu, on je najviše prisutan među građanima Srbije (27 odsto), dok je najmanje prisutan među građanima Severne Makedonije i Slovenije (svega 17 odsto).

Izostaju povratne informacije o ishodu konkursa

Od nezaposlenih ispitanika iz Srbije, trećina je nezaposlena tri meseca ili manje, 17 odsto je bez posla između pola godine i godinu dana, dok čak 12 odsto njih čeka na posao duže od pet godina. Više od polovine nezaposlenih (52 odsto) traži bilo kakav posao, bez obzira da li je reč o poslu u struci ili van nje, dok 39 odsto čeka posao isključivo u struci.

Iako smo svedoci da je do radnika sve teže doći,  situacija od prethodnih godina se nije promenila tako da i dalje kandidati ne dobijaju odgovor poslodavaca na prijavu za posao. Čak 42 odsto kandidata kaže da retko dobije povratnu informaciju, dok svaki četvrti ističe da skoro nikad ne dobije nikakav odgovor. Svega 13 odsto njih kaže da odgovor stigne često ili uvek.

U kojoj meri je ovo loše za reputaciju kompanije govori i podatak da će ispitanici izbegavati da se ponovo prijave na oglas u kompaniji gde nisu dobili povratnu informaciju (54 odsto), a kompaniju će negativno komentarisati prijateljima i porodici (19 odsto). Ipak sa druge strane, skoro 35 odsto kaže kako neodgovaranja na prijavu za posao ne utiče na njihovo mišljenje o kompaniji.

Mladi preko prakse stižu do prvog posla

Od ispitanika koji se još školuju, najveći broj njih iz Srbije (43 odsto) veruje da će novi posao pronaći u roku od tri meseca nakon završetka školovanja, dok pet odsto već čeka posao ili već radi. Svega 15 procenata veruje da će potraga za poslom trajati od tri do šest meseci.

Kako bi stekli neko radno iskustvo pre pravog zaposlenja mladi su spremni da idu na praksu (77 odsto) ili da rade honorarno (51 odsto), dok je svaki peti ispitani spreman i na volontiranje.

Ohrabrujuća činjenica je da čak 36 odsto mladih tačno zna čime želi da se bavi. Znatno manji broj njih (četiri procenta) nema jasnu predstavu čime želi da se bavi nakon završenog školovanja, dok čak 60 odsto ispitanika nije u potpunosti sigurno u kom smeru želi da krene, ali imaju određenu viziju onoga čime žele da se bave.