Vlada dogovorila kredit za izgradnju BIO4 kampusa od 200 miliona evra, za EPS garantuje pozajmicu vrednu 100 miliona

Iz predloga zakona koji je Vlada Srbije uputila poslanicima republičke Skupštine poslednjeg radnog dana septembra vidi se da je postigla okvirni sporazum sa Bankom za razvoj Saveta Evrope (CEB) za projektni zajam za izgradnju BIO4 kampusa u vrednosti od 200 miliona evra.

Republika Srbija, takođe, predlogom zakona prihvata da garantuje obaveze Akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije (EPS) po zaduženju kod Nemačke razvojne banke КfW, Frankfurt u iznosu do 100 miliona evra, koje je zaključeno 30. juna ove godine, a u skupštinu je stigao i predlog zakona o zaduživanju u vrednosti od 8,4 milijarde dinara kod NLB Komercijalne banke za izgradnju Severne obilaznice oko Kragujevca.

Kada je reč o kreditiranju izgradnje BIO4 kampusa, kredit od 200 miliona evra podiže se za izgradnju sveobuhvatnog istraživačko-razvojnog kompleksa posvećenog bionauci (BIO4 je bioinformatika, biomedicina, biodiverzitet i biotehnologija), a planirani radovi podrazumevaju izgradnju i obezbeđenje opreme za sedam građevinskih blokova. Građevinska površina iznosi 160.000 kvadratnih metara, stoji u dokumentaciji predloga zakona.

Ukupni „prihvatljivi“ troškovi projekta izgradnje BIO4 za Banku za razvoj Saveta Evrope iznose 398,3 miliona evra, a finansiranje te banke pokriva 50,2 odsto takvih troškova. Projekat, inače, podrazumeva izgradnju Biološkog i Farmaceutskog fakulteta, dva kompleksa instituta, Naučno-tehnološki park i Idejni centar, kao i centralno okupljalište korisnika „Minglarium“, što su sve „prihvatljivi projekti“ za CEB, kao i komponentu „Vivarium“ od oko 5.500 metara kvadratnih i 10,3 metara visine, koja „nije prihvatljiva za CEB finansiranje u ovoj fazi“ a koja košta 15,2 miliona evra.

„To znači da su ukupni troškovi projekta (prihvatljivi i neprihvatljivi za CEB finansiranje) 413,5 miliona evra“, stoji u obrazloženju.

Kada je reč o uslovima kreditiranja, ova pozajmica bi se isplaćivala u najmanje dve tranše, a predviđena je mogućnost da zajmoprimac odabere godišnju, polugodišnju ili tromesečnu otplatu. Prva tranša ne može biti veća od 25 odsto ukupnog zajma, a rok dospeća je do 20 godina, uz grejs period do pet godina.

„Kamatna stopa utvrđuje se posebno za svaku tranšu“, stoji u sporazumu o kreditiranju sa CEB.

Inače, radi se o projektnom zajmu, a predviđeno je da projekat bude realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.

Garancija za EPS

U Skupštinu je stigao i predlog Zakona kojim Republika Srbija daje 100 miliona evra vrednu garanciju u korist Nemačke razvojne banke КfW, a na ime obaveza iz Sporazuma o zajmu za „Program za ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji (APRES), Faza I“ između КfW i Akcionarskog društva EPS.

Sporazum o zajmu zaključen je 30. juna ove godine, a obrazloženje je da je smanjena proizvodnja električne energije u poslednjem kvartalu 2021. godine i u 2022. godini uslovila povećanje nabavke električne energije, pa je nedostajuće količine struje EPS najvećim delom nadomestio uvozom.

„Pored povećanja nabavljenih količina električne energije, na visok negativan efekat je uticao i poremećaj energenata na svetskom tržištu, što je dovelo do skoka cena električne energije. Uvoz električne energije je koincidirao sa rekordno visokim berzanskim cenama električne energije. U skladu sa Zakonom o energetici operatori mreže su dužni da kupuju električnu energiju za pokrivanje gubitka u svojoj mreži, u skladu sa transparentnim, nediskriminatorskim i tržišnim principima. Кako je bilo neophodno pružiti finansijsku podršku EPS-u da bi se izborio sa velikim skokom uvoznih cena električne energije i poteškoćama u poslovanju, КfW je ponudio zajam EPS-u uz garanciju za plaćanje Republike Srbije u iznosu do sto miliona evra, koji će se realizovati u jednoj tranši“, stoji u obrazloženju.

Ova pozajmica odobrava se pod uslovom da se sredstva zajma neće koristiti za kapitalne investicije koje se odnose na fosilna goriva.

„Predloženi zajam rešava hitan jaz u likvidnosti pružanjem finansijske podrške EPS-u, ali će uključivati i podršku razvoju kredibilne strategije dekarbonizacije i akcionog plana za EPS, uključujući strategiju postepenog izbacivanja uglja do 2050. godine, sa ciljem da se pomogne Srbiji da unapredi svoju dugoročnu sigurnost snabdevanja električnom energijom i stvori povoljnije okruženje za prelazak na čistu energiju“, piše u predlogu zakona.

Finansiranje izgradnje obilaznice oko Kragujevca

U Skupštinu je stigao i Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod NLB Komercijalne banke za potrebe finansiranja izgradnje obilaznice oko Kragujevca, koji sadrži i tekst Ugovora o dugoročnom investicionom kreditu odobrenom za taj projekat, ukupne vrednosti 8,4 milijarde dinara.

Podsetimo da je komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji Severne obilaznice oko Кragujevca potpisan 25. jula 2023. godine između Vlade, Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i konzorcijuma izvođača radova koga čine „Srbijaautoput“ i „Euro Motus“.

Što se tiče uslova otplate kredita od 8,4 milijarde dinara, ugovorena je tromesečna otplata zajma, i to svakog 5. januara, 5. aprila, 5. jula i 5. oktobra, uz rok dospeća od deset godina, uključujući period počeka od tri godine, uz otplatu glavnice u jednakim tromesečnim ratama.

Ugovorena je kamatna stopa koja iznosti tromesečni BELIBOR plus fiksna marža od 3,10 odsto godišnje.