Strani ljubitelji sve više zainteresovani za domaće autohtone sorte

Za razvoj vinskog turizma neophodno nastaviti sa ulaganjima u infrastrukturu

LifestylePoslovanjeSrbijaTurizam

14.8.2022 16:05 Autor: Marija Krsmanović 25

Za razvoj vinskog turizma neophodno nastaviti sa ulaganjima u infrastrukturu Za razvoj vinskog turizma neophodno nastaviti sa ulaganjima u infrastrukturu
Turizam je jedan od privrednih sektora koji, i pored velike potražnje, trpi udare sa različitih strana – što od repova pandemije koji se još... Za razvoj vinskog turizma neophodno nastaviti sa ulaganjima u infrastrukturu

Turizam je jedan od privrednih sektora koji, i pored velike potražnje, trpi udare sa različitih strana – što od repova pandemije koji se još uvek vuku, što od aktuelnog rasta cena goriva i štrajkova radnika na evropskim aerodromima. I pored toga, turističke organizacije u zemlji i regionu pokušavaju na različite načine da se vrate na noge, pa se kao jedan od potencijala u okviru ove privredne grane ponovo ističe vinski turizam.

Ove godine u Beogradu u martu je održan 12. BeoWine sajam, a mnogi vinari, somelijeri i ljubitelji ovog pića sa nestrpljenjem očekuju i četvorodnevni Wine Vision by Open Balkan, koji će se održati u septembru u sklopu inicijative Otvoreni Balkan. 

Pored toga, nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u maju su potpisali Memorandum o razumevanju sa ciljem da zajedno rade na očuvanju autentičnog izgleda vinarskih sela Rajca, Rogljeva i Smedovca u negotinskoj regiji. U te svrhe, Evropska unija je za meštane ovih sela izdvojila 500.000 evra. 

O tome kakva je situacija i koliko se trenutno radi na promociji vinarija i srpskih vina i kako bi naša zemlja mogla da iskoristi svoje potencijale u ovom pogledu za Biznis.rs govori Tijana Radovanović iz Vinarije Radovanović. 

Kako kaže, Vlada Srbije je 2019. usvojila akcioni plan koji se odnosi na vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji, a u okviru koga je poseban akcenat stavljen na razvoj vinskog turizma. Međutim, kako je odmah nakon toga došlo do pandemije, sve mere akcionog plana još uvek nisu ni realizovane, pa se tu ne može pričati o nekim rezultatima, navodi ona.

Generalno, sve je više ljudi koji vikende provode van gradova, a vinarije su im, čini mi se, jedan od prvih izbora. Pored same promocije srpskih vina stranim turistima i turistima iz regiona, država bi trebalo da nastavi sa ulaganjima u infrastrukturu, a tu pre svega mislim na puteve do vinarija, kako bi turisti što lakše, jednostavnije i brže došli do njih”, objašnjava Radovanović.

Dve godine pandemije i mere zdravstvene zaštite koje su tada sprovođene ostavile su posledice na samo poslovanje vinarija, što potvrđuje i naša sagovornica. 

“Naročito je to bilo teško 2020. godine, kada je usled raznih ograničenja prodaja vina bila u ozbiljnom padu, a time i prihodi vinarija. Pored same prodaje, javili se i drugi problemi kao što su kašnjenje u isporuci repromaterijala, nedostatak pojedinih repromaterijala, nemogućnost dugoročnog planiranja…”, kaže ona.

Kvalitet vina ima presudnu ulogu

Ipak, interesovanje za vina se, reklo bi se, ponovo intenzivira, pa se među njihovim uživaocima neretko čuju i hvale na račun vina proizvedenih od autohtonih sorta grožđa, među kojima su najpopularniji prokupac, tamjanika i bagrina. 

Mislim da su stranim turistima svakako najzanimljivija autentična vina od autohtonih sorti grožđa, među kojima su se poslednjih godina izdvojili naročito prokupac i tamjanika. Ljudi uvek vole da probaju nešto novo i to je velika šansa za autohtone sorte, s tim što na nama ostaje da radimo na podizanju novih zasada pod autohtonim sortama i podizanju kvaliteta tih vina. Evropske vinske zemlje neguju priču o svojim autohtonim sortama koje su već nadaleko poznate i priznate u svetu kao sorte od kojih se moze napraviti vrhunsko vino”, kaže Tijana Radovanović, uz napomenu da za sada Vinarija Radovanović nema u svom asortimanu autohtone sorte. 

Bilo da su proizvedena od autohtonih ili od popularnih sorti grožđa, ono što je neophodno da bi se povećao broj zainteresovanih za srpska vina jeste kvalitet, naglašava naša sagovornica.

“Vinarije poput naše su već dugi niz godina vodeće na srpskoj vinskoj sceni i konstantno ulažu u svoje zasade i proizvodnu tehnologiju, jer su kvalitet i autentičnost vina presudni za njegovu promociju na tržištu” kaže Radovanović.

Sajmovi doprinose razvoju vinarija

Kada je u pitanju razvoj ove oblasti, ona navodi da se u Srbiji poslednjih nekoliko godina ulaže u vinski turizam, kao i da je sve više restorana u sklopu vinarija koji zanimljivim uparivanjem vina i hrane privlače ljude. Pored toga, razvitku doprinose i vinski putevi i brojni sajmovi.

“Vinski putevi su dosta doprineli razvitku, ali imamo prostora uvek da napredujemo. Osim srpskog vinskog turizma koji je u porastu, sajmovi vina su takođe značajni. Tu se možemo upoznati sa manjim proizvođačima i njihovim vinima, što je veoma važno za vinarije koje se tek razvijaju. S druge strane, od vinarija većeg obima proizvodnje željno očekujemo da probamo nove berbe i nova vina koja predstavljaju tržištu”, kaže Tijana Radovanović.

Prema njenim rečima, proizvođači vina širom sveta suočavali su se sa sličnim problemima, ali sada se situacija menja.

“Zbog smanjene prodaje imali smo problem sa sve većim zalihama vina, nije bilo izvoza na inostrano tržište, finansije su bile limitirane, a troškovi radne snage, vinograda i proizvodnje vina su ostali isti. Sada je ta slika mnogo drugačija i sve je krenulo uzlaznom putanjom”, objašnjava ona. 

“Vinograd ne zna za pandemiju i krizu. Moramo ga negovati isto kao i predhodnih godina i svaka berba će imati nešto svoje autentično kao i do sada, a mi ćemo se truditi da proizvedemo najbolje iz te godine. Kako su vinske godine različite i nikada se ne znamo kako ćemo dobiti vino do samog kraja berbe, tako je i sa krizom – posledice će se osetiti, ne možemo nista predvideti, ali ćemo se truditi da to ne utiče na kvalitet”, zaključuje naša sagovornica.

  • VILENJAK

    14.8.2022 #1 Author

    Bez kvalitetne infrastrukture nema razvoja i napretka.

    Odgovori

  • VANJA

    14.8.2022 #4 Author

    Takvo je podneblje da ga treba iskoristiti!

    Odgovori

  • VOJKAN

    14.8.2022 #6 Author

    U vinskom turizmu je istina

    Odgovori

  • GOCA BG

    14.8.2022 #7 Author

    Treba ulagati u infrastrukturu,finansijska pomoc malim vinarijama,imamo odlicna vina,treba ih plasirati svetu…

    Odgovori

  • IVAN

    14.8.2022 #9 Author

    Za sve je vazna infrastruktura

    Odgovori

  • Anna

    14.8.2022 #10 Author

    Vinarije iz negotinske krajine imaju dugu tradiciju. Zato ih treba čuvati i pomagati.

    Odgovori

  • BRANA19

    14.8.2022 #13 Author

    I treba ulagati …

    Odgovori

  • DANIJELA

    14.8.2022 #14 Author

    Ulagati naravno i rezultati ce doci.

    Odgovori

  • VERA

    14.8.2022 #16 Author

    Mi imamo organizovane i vinske ture kroz Srbiju.

    Odgovori

  • MARE

    14.8.2022 #17 Author

    Ne moze tradicionalan nacin i siroka potrosnja.

    Odgovori

  • Dzebac

    14.8.2022 #18 Author

    Ili promeniti sorte grozdja, vratiti stare sorte

    Odgovori

  • LEPOSAVA

    14.8.2022 #19 Author

    Apsolutno bez ulaganja nema nista …

    Odgovori

  • FRUIT04

    14.8.2022 #20 Author

    Treba ulagati, Ali I posle ne preterivati sa cenom na trzustu.

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    15.8.2022 #21 Author

    Treba čuvati stare sorte.

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    15.8.2022 #22 Author

    Svakako je infrastruktura bitna za razvoj bilo koje privredne delatnosti pa i vinarskog turizma još i više.

    Odgovori

  • DEKSI

    15.8.2022 #23 Author

    Svakako je ulaganje bitno za dalji napredak.

    Odgovori

  • Dunja5

    15.8.2022 #24 Author

    Treba ulagati da bi se dobilo… rizik, ali ko je strucan i zna posao napredovaće

    Odgovori

  • LEKI

    17.9.2022 #25 Author

    Ulaganje je svakako vazno

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...