Zašto je broj frilensera u Srbiji skoro za petinu manji?

Drugo ovogodišnje merenje broja radnika na internetu u Srbiji pokazalo je da je zabeležen značajan pad broja angažovanih frilensera, i to za čak 17,8 odsto. Centar za istraživanje javnih politika predstavio je nove rezultate merenja Gigmetra, instrumenta kojim se mere karakteristike tržišta gig rada u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope.

„Merenje se radi dva puta godišnje od kraja 2019. Po prvi put od početka rada Gigmetra zabeležen je pad populacije frilensera“, rekao je prof. dr Zoran Kalinić, član tima Gigmetra.

Ovakva kretanja rezultat su dešavanja u globalnom okruženju koje je puno izazova. Na prvom mestu tu su oružani konflikti i geopolitička nestabilnost, zatim restriktivna ekonomska politika, sveukupna privredna situacija na ključnim tržištima sa kojih dolazi tražnja za gig radom (SAD, Kanada, Australija i Azija) i demografske promene na srpskom tržištu rada koje kreiraju više izbora za prelazak digitalnih radnika u sferu tradicionalnog rada.

„Ove okolnosti ukazuju na zavisnost digitalnog tržišta rada od kretanja na konvencionalnom“, rekao je prof. dr Vladan Ivanović, član tima Gigmetra.

I pored zabeleženog pada broja gig radnika, najnovije merenje ukazuje na značajno restrukturiranje tržišta rada – struktura se pomerila ka bolje plaćenim profesijama.

Prosečna cena rada je nastavila da raste i dostigla je istorijski maksimum od 21,8 američkih dolara po satu. Frilenseri su u proseku tražili tri odsto veću cenu rada po satu nego što je to bio slučaj u prethodnih šest meseci.

Više žena u ukupnoj populaciji frilensera

Novo merenje je donelo dalji blagi rast učešća gig radnica u ukupnoj populaciji – one sada čine 33,7 odsto populacije. Iako je to značajno bolje u odnosu na prosek u nekim drugim regionima – Aziji (25 odsto) ili Africi (24 procenta), i dalje postoji značajno zaostajanje u odnosu na prosek Jugoistočne Evrope (43 odsto), a naročito Severne Amerike (50 procenata).

Najveći odliv sa digitalnog tržišta rada, kada su gig radnice u pitanju, desio se upravo u kategoriji onih koje su imale iskustva u radu. To može sugerisati da je za njih gig rad u prethodnom periodu postao manje atraktivan ili da više nije u skladu sa njihovim potrebama.

Kada je reč o poslovima koje najčešće obavljaju frilenseri to i dalje ostaju kreativne usluge i multimedija i razvoj softvera. Ipak, osnovni nalaz najnovijeg merenja je da je u svim profesijama došlo do pada broja radnika.

Pad je bio najmanji u oblasti razvoja softvera (2,4 odsto), značajno veći u oblasti profesionalnih usluga (13 procenata). Sve ostale profesije beleže pad broja radnika od 20 odsto i više, pri čemu je najveća kontrakcija bila u oblasti pisanja i prevođenja – čak 28,7 odsto.

„Jedno od potencijalnih objašnjenja za ovaj izraziti pad u oblasti pisanja i prevođenja je sve raširenija upotreba veštačke inteligencije“, navela je Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika i članica Gigmetar tima.

Ona je naglasila da je najznačajniji zaključak koji se na osnovu ovakvih trendova može izvući taj da u uslovima snažne kontrakcije tržišta najveću otpornost pokazuju one profesije u kojima su zarade najviše. Takođe, jedna od mogućih interpretacija jeste da je usled značajne tražnje za uslugama iz oblasti razvoja softvera ili profesionalnih usluga, i manje (globalne) konkurencije sa kojom se suočavaju srpski gig radnici, „povlačenje“ sa tržišta bilo manje izraženo.

„U svakom slučaju, ovo je značajno kvalitativno restrukturiranje tržišta gig rada: struktura se pomerila ka bolje plaćenim profesijama“, rekla je Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra i članica Gigmetar tima.

Ono što poslednje merenje čini naročito zanimljivim, prema rečima učesnika panela, jeste činjenica da je došlo do odliva gig radnika sa tržišta uprkos trendu rasta zarada.

Takođe, ovo je prvi put otkako se sprovodi merenje putem Gigmetra, da je prosečna cena rada srpskih gig radnika po satu viša od globalne cene rada – koja za 2023. iznosi 21 dolar po satu. S druge strane, to je i dalje značajno zaostajanje u odnosu na najrazvijenije digitalno tržište rada na svetu, odnosno Sjedinjene Američke Države. Srpski gig radnici zarađuju tek 40,5 odsto prosečne zarade po satu američkog radnika.

Najnovije merenje je pokazalo i da najveći broj online radnika živi i radi u 28 gradova u Srbiji – čak 84, 1 odsto. U 10 gradova populacija radnika na internetu prevazilazi udeo od jednog procenta.

Prednjači Beograd sa 41,1 odsto, na drugom mestu je Novi Sad sa 13,1 odsto, a slede Niš, Kragujevac i Subotica.