Zbog čega je malina zlatna poluga srpskog izvoza?

Tokom 2021. godine Srbija je izvezla 483.500 tona voća u vrednosti od 824,1 miliona evra. Najveću vrednost izvoza ostvarila je smrznuta malina sa 361 milion evra, što je skoro 44 odsto, dok je sveža jabuka sa 107 miliona evra druga voćna vrsta po vrednosti izvoza. Slede smrznuta kupina sa 86 miliona evra i smrznuta višnja sa 35 miliona evra.

Kvalitet srpske maline odavno je prepoznat u svetu, a zbog malih količina u ukupnom svetskom bilansu jasno je zbog čega ona zauzima primat u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda i zašto je mnogi smatraju zlatnom polugom srpskog izvoza. Ipak, poznavaoci prilika u agrarnom sektoru smatraju da se površine pod malinom i ukupne količine smanjuju iz godine u godinu i da Srbija ne stoji najbolje ni kada su u pitanju ostale vrste voća.

“Statistički podaci o proizvodnji i površinama koje objavljuje Privredna komora Srbije i naš zavod za statistiku ne odgovaraju realnom stanju i veoma su upitni kada je reč o malinama. Nemoguće je da smo mi ove godine imali prinos od 90.000 tona i da su nam površine na skoro 25.000 hektara. Realno stanje je da se mi ne možemo pohvaliti takvim rezultatima i da imamo upola manje i u proizvodnji i po površinama”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Malina je ovakvu poziciju u izvozu zauzela pre svega zbog dugogodišnje tradicije i kvaliteta koji se ne postiže nigde u svetu, ocenjuje on i dodaje da je sada dosta izmenjena situacija i kada je kvalitet u pitanju.

“Koliko god se mi dičili i pričali o kvalitetu srpske maline, koji su kreirali naši kupci jer su mnogo bolje od nas znali šta im dajemo, insistiranjem na uvođenju nekih novih sorti u proizvodnju uprosečili smo naš kvalitet. Reč je o sortama koje su robusnije, otpornije i daju veći prinos, ali nemaju ni približan kvalitet kao vilamet i miker, sa kojima smo mi 95 odsto prisutni na svetskom tržištu. Sve te nove vrste dovele su do toga da mi više ne isporučujemo maline koje su bile 95:5 u korist najkvalitetnije robe i da je već sada taj odnos 80:20. Moramo da budemo realni jer takvu robu kupci mogu da nabave i u nekim drugim zemljama koje nisu prepoznate kao najkvalitetniji proizvođači”, podvlači Leposavić.

U svetu se proizvede 130 miliona tona banana i samo 400.000 tona malina

Malina je specifičan proizvod jer se ubraja u voće koje se, po količini, najmanje proizvodi u svetu. Ipak, dodatni problem za našu domaću malinu je to što ona samo prolazi primarnu preradu, pa ono što se ubere završava u hladnjačama, dok inostrani kupci znaju „debelo“ da naplate i najmanji deo ovog voća u nekom od svojih gotovih proizvoda, smatra agroekonomski analitičar Milan Prostran.

“Ako uzmemo u obzir da se godišnje u svetu proizvede 130 miliona tona banana, a malina svega 400.000 tona, onda je jasno zbog čega maline zauzimaju primat i u našem izvozu”, kaže Prostran u razgovoru za Biznis.rs.

Malina kao najvredniji proizvod u izvoz uglavnom ide neprerađena, ističe naš sagovornik, i ocenjuje da je greška što ovo voće prolazi samo primarnu preradu, a ne i visoke faze.

“U visokim fazama prerade dobijaju se kvalitetni proizvodi poput sokova i džemova. Mi, primera radi, izvozimo maline u Nemačku za pet ili deset evra, a kod njih je deset evra samo jedna bobica u sladoledu. Zato smatram da treba definisati preradu, a ne samo brati i skladištiti u hladnjači”, navodi Prostran.

Druga specifičnost ove vrste voća je njen kvalitet. Ona sadrži najneophodnije minerale i vitamine zbog kojih ima i visoku cenu. Zapadna Srbija nekada je imala dve-tri vrste, danas je situacija drugačija.

“U Poljskoj su se pojavile neke nove sorte, a čak ima i onih koje se mogu brati do polovine novembra, ukoliko nema mraza“, dodaje naš sagovornik.

Proizvođači jabuka u problemu zbog sukoba Rusije i Ukrajine

Kada je reč o ostalim vrstama voća koje dominantno učestvuju u izvozu, Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da su proizvođači jabuka već nekoliko godina u izrazitoj stagnaciji i da zbog okrenutosti tržištu Ruske Federacije nismo samo mi u problemu, već i Moldavija, Poljska i druge zemlje, jer je onemogućen plasman, a došlo je i do enormnog poskupljenja troškova transporta.

“Puno je urađeno u prethodnih 10-15 godina, ali su se proizvođači jednostavno zasitili od praćenja trendova. Glavni razlog je pad cena i ekonomski efekat koji utiče na nivo ulaganja. Slična je situacija kao i kod maline, zbog plasiranih informacija o hiperprodukciji koja nikada nije postojala, a zarad boljeg pozicioniranja i zarade došlo se do toga da proizvođači u velikoj meri zapuste svoje zasade”, kaže Leposavić i dodaje da proizvođači imaju problem i sa plasmanom.

“Znam da su umesto uobičajenih ruta, ne samo kada je u pitanju jabuka, naši proizvođači izvoznici morali da plasiraju robu preko Turske, tako da je to znatno poskupelo celokupne troškove i dovelo do problema”, ističe naš sagovornik sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

Kupina nepravedno zapostavljena

Što se tiče drugog voća, Leposavić podvlači da smo prethodnih godina imali prilično dobar trend i uzlaznu tendenciju u izvozu sveže borovnice, ali da je i tu ove godine došlo do određenih oscilacija. Sa druge strane, kupina je, kako kaže, prateći proizvod maline koja je vrlo često zahvaljujući previranjima na našem domaćem tržištu bila nepravedno potcenjena i proizvođači nisu imali ekonomsku računicu da je proizvode.

“Inače, kupina je ranijih godina imala izuzetno visoku tražnju na svetskom tržištu i pristojnu cenu, za razliku od cene koja je plaćena proizvođačima ovde u otkupu. Prošle godine je bila drugačija situacija, pa su otkupljivači kupovali sve što je otpremljeno do otkupnih mesta i roba je plaćena po visokim cenama”, zaključuje dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.