Kina štedi milijarde dolara na uvozu nafte

Kina je ove godine ostvarila uštedu skoro 10 milijardi dolara rekordnom kupovinom nafte iz zemalja pod zapadnim sankcijama, pokazuju proračuni zasnovani na podacima trgovaca i špedicija.

Nenamerna posledica sankcija koje su SAD i druge zapadne zemlje uvele Rusiji, Iranu i Venecueli bilo je smanjenje troškova uvoza nafte za rafinerije u Kini. Kina, koja je najveći ekonomski rival SAD, često kritikuje takve „jednostrane“ mere, prenosi Reuters.

Analiza kineske uštede na kupovini nafte iz tri sankcionisane zemlje, koju je izvršila britanska novinska agencija, upoređuje ono što bi kineski uvoznici platili za naftu kupovinom od nesankcionisanih proizvođača.

Uvoz po nižim cenama dobro je došao, jer je povećao protok i marže za drugog najvećeg svetskog potrošača nafte i njegove rafinerije, posebno za male nezavisne operatere i omogućio unosan izvoz državnih rafinerija dizela i benzina.

Kineske kupovine takođe su spas za Moskvu, Teheran i Karakas, čije su ekonomije smanjene zbog zapadnih sankcija i pada investicija. Kina je uvezla rekordnih 2,76 miliona barela sirove nafte dnevno pomorskim putem iz Irana, Rusije i Venecuele u prvih devet meseci 2023. godine, prema podacima kompanija za monitoring brodskog transporta Vortexa i Kpler.

Prema analizi, ove tri zemlje činile su oko četvrtinu kineskog uvoza nafte od januara do septembra ove godine, u odnosu na oko 21 odsto u 2022. godini i 12 odsto u 2020. Iako su uštede samo delić kineskih troškova za uvoz nafte, one su važne za nezavisne rafinerije, koje su „oportunistički kupci i aktivno traže povoljnije ponude“, ocenjuju analitičari.