Stiglic: Politika MMF-a pogoršava dugove i ne ubrzava otplatu

Danas 22 zemlje plaćaju dodatne troškove, a taj broj stalno raste. To uključuje države pogođene sukobima ili prirodnim katastrofama, za koje nisu odgovorne. Ove zemlje, koje su u dubokim krizama duga, kolektivno će plaćati MMF-u oko dve milijarde dolara godišnje u dodatnim troškovima tokom narednih pet godina.

Ove krize duga su zapravo razvojne krize, sa ogromnim patnjama stanovništva u pogođenim zemljama. Novac koji se oduzima iz siromašnih zemalja odlazi na finansiranje osnovnih operacija MMF-a, od kojih koristi imaju sve zemlje, uključujući i najbogatije, naveo je u autorskom tekstu za Financial Times profesor Kolumbija univerzitete i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic (Joseph Stiglitz).

On je ocenio da je ova situacija neprihvatljiva, navodeći da su zakonodavci u SAD, predsednik Brazila Lula da Silva, G20 i mnoge organizacije civilnog društva širom sveta pozvali MMF da reformiše svoju politiku kreditiranja kako bi smanjio teret otplate za zadužene zemlje. „MMF je osnovan da bi obezbedio međunarodnu finansijsku stabilnost, ali njegova politika kamata postiže suprotno. Dodatni troškovi dovode do daljeg zaduživanja i ne ubrzavaju otplatu“, istakao je Stiglic.

Prema njegovim rečima, politika MMF-a u vezi sa dodatnim troškovima takođe pogoršava dugove zemalja na drugi način. Zemlje moraju najpre otplatiti dug MMF-u pre nego što plate drugim poveriocima, pa koriste svoje devizne rezerve za otplatu fondu, što ograničava njihov pristup međunarodnim finansijskim tržištima i povećava njihovu zavisnost od MMF-a. Iako je, prema njegovom mišljenju, MMF napokon spreman da reformiše svoju politiku dodatnih troškova, postoji opravdan strah da predložene reforme neće biti dovoljne.

Ako MMF pokuša da predstavi svoj neznatan korak kao značajnu reformu, rizikuje svoju kredibilnost. „Uklanjanje dodatnih troškova neće promeniti svet, ali fond ima jasnu priliku da pokaže da je spreman da se suoči sa stvarnošću, postupi prema svom osnovnom mandatu i obezbedi međunarodnu finansijsku stabilnost“, ocenjuje Stiglic.