Velike međunarodne kompanije masovno se povlače iz Rusije

Invazija na Ukrajinu izaziva masovni izlazak stranih kompanija iz Rusije, preokrenuvši tri decenije ulaganja iz zapadnih i drugih zemalja nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Lista onih koji prekidaju veze ili preispituju svoje poslovanje raste iz sata u sat dok strane vlade povećavaju sankcije Rusiji, zatvaraju vazdušni prostor njenim avionima i blokiraju neke banke iz SWIFT sistema za transakcije novca. Neke kompanije su zaključile da su rizici, i reputacioni i finansijski, preveliki da bi se nastavilo. Poslovanje u Rusiji postalo je duboko problematično, piše Bloomberg.

Rublja je u ponedeljak pala za čak 30 odsto nakon što su Sjedinjene Američke Države zabranile transakcije sa ruskom centralnom bankom, ometajući njenu sposobnost da iskoristi svoje devizne rezerve od 630 milijardi dolara za odbranu valute.

Za neke kompanije, odluka da napuste Rusiju je zaključak decenija unosnih, ako ponekad i bremenitih investicija. Strane kompanije u oblasti energetike ulivaju novac još od devedesetih. Najveći ruski strani investitor je naftna kompanija BP, koja je prednjačila svojom iznenađujućom najavom u nedelju da će napustiti svoj udeo u državnom Rosneftu, nešto veći od 20 procenata, što je potez koji bi mogao da rezultira otpisom od 25 milijardi dolara.

Ulog je bio proizvod dugotrajne bitke za kontrolu nad TNK-BP, zajedničkim ulaganjem između naftnog giganta i konzorcijuma milijardera. Sada BP vaga da li da proda svoj udeo natrag Rosneftu, kažu ljudi upoznati sa situacijom.

Onda, tu je i Shell, sa udelom od 50 odsto u Salym Petroleum Development, koja je prošle godine britanskoj kompaniji donela 700 miliona dolara prilagođene dobiti.

Pozivajući se na „besmisleni čin vojne agresije“ Rusije, Shell navodi da prekida partnerstvo sa državnim Gazpromom, uključujući postrojenje za tečni prirodni gas Sahalin-II i njegovo učešće u projektu gasovoda Severni tok 2, koji je Nemačka blokirala prošle nedelje. Oba projekta vredna su oko tri milijarde dolara. Britanski ministar privrede Kvazi Kvarteng (Kwasi Kwarteng) sastao se u ponedeljak sa izvršnim direktorom kompanije Shell Benom van Burdenom (Ben van Beurden) kako bi razgovarao o budućem učešću kompanije i pozdravio taj potez.

„Shell je učinio pravi potez“, napisao je Kvarteng u svom tvitu. „Sada postoji snažan moralni imperativ britanskih kompanija da izoluju Rusiju. Ova invazija mora biti strateški neuspeh za Putina.“

Equinor ASA, koja je najveća energetska kompanija u Norveškoj i u većinskom vlasništvu države, takođe je najavila da će početi da se povlači iz svojih zajedničkih preduzeća u Rusiji, vrednih oko 1,2 milijarde dolara. „U trenutnoj situaciji, našu poziciju smatramo neodrživom“, rekao je izvršni direktor Anders Opedal.

Ovi potezi su ostavili američki Exxon Mobil i francuski TotalEnergies SE kao jedine energetske kompanije sa značajnim operacijama naftnih bušotina u Rusiji.

Exxon nadgleda Sahalin-1 sa Rosneftom i kompanijama iz Japana i Indije, dok TotalEnergies ima veliki udeo u Novatek PJSC, najvećem nezavisnom proizvođaču gasa u Rusiji. Izvršni direktor TotalEnergies Patrik Pujan (Patrick Pouianne) rekao je na konferenciji prošlog četvrtka da ne vidi da ruska invazija utiče na poslovanje kompanije jer su veoma daleko od fronta. Ali čini se da širi trend ide u pravcu povlačenja, bar za sada.

„Ne bih se iznenadio ako vidite još najava o izlascima“, rekao je za Bloomberg Alen Gud (Allen Good), sektorski strateg u kompaniji Morningstar. „BP je imao dodatni pritisak s obzirom na vladu Ujedinjenog Kraljevstva, nisam siguran da će se TotalEnergies suočiti sa istim pritiscima s obzirom da je odnos između Francuske i Rusije drugačiji.

Norveški investicioni fond, najveći državni fond na svetu, saopštio je da zamrzava rusku imovinu u svom portfoliju, vrednu oko 2,8 milijardi dolara i da će smisliti plan za izlazak sa ruskog tržišta do 15. marta.

Velike advokatske i računovodstvene firme takođe izvode svoje računice i suočavaju se sa potencijalno ogromnim posledicama.

Baker McKenzie je do sada jedna od retkih advokatskih kancelarija koja je javno izjavila da će prekinuti veze sa nekoliko ruskih klijenata kako bi se pridržavala uputstva o sankcijama. Klijenti kompanije sa sedištem u Čikagu uključuju rusko ministarstvo finansija i VTB, drugu po veličini rusku banku, koja je pogođena zamrzavanjem sredstava i sankcijama od strane SAD, UK i Evropske unije.

Advokatska firma je u ponedeljak saopštila da razmatra svoje poslovanje u Rusiji. „Ne komentarišemo detalje konkretnih odnosa sa klijentima, ali to će u nekim slučajevima značiti potpuno napuštanje odnosa“, rekao je portparol firme Baker McKenzie.

Uporedo sa tim, i ugledna londosnka kancelarija  Linklaters saopštila je da „pregleda sav rad kompanije u vezi sa Rusijom“.