Tokom 2021. godine iskopano 2,8 milijardi tona metala
30.10.2022 10:23 Autor: Redakcija Biznis.rs 16
Procenjuje se da je tokom 2021. godine u čitavom svetu iskopano oko 2,8 milijardi tona metala, prema podacima Geološkog zavoda Sjedinjenih Američkih Država (USGS).
Od te neverovatno velike količine, ruda gvožđa imala je udeo od čak 93 odsto, sa oko 2,6 milijardi tona.
Najviše rude gvožđa eksploatisano je u Australiji – 900 miliona tona, dok je na drugom mestu Brazil (380 miliona tona), a zatim Kina (360 miliona tona). Australija je poznata kao rudarska zemlja, sa velikom površinom države pokrivenim crvenkastim slojem zemljišta bogatim gvožđem. Tri najveće kompanije u zemlji su BHP Group, Rio Tinto i Fortescue Metals.
Oko 98 odsto rude gvožđa se pretvara u materijal za proizvodnju čelika, koji se koristi u građevinarstvu, transportu i kućnim aparatima. Zbog svoje ključne uloge u izgradnji infrastrukture, gvozdena ruda je jedan od najvažnijih materijala koji podržavaju urbanizaciju i ekonomski rast.
S druge strane, takozvani industrijski metali se u velikoj meri koriste u proizvodnji čelika, građevinarstvu, hemijskoj proizvodnji i kao agensi za razne legure. U 2021. godini na planeti je iskopano više od 181 miliona tona ovih metala.
Po količinama prednjače aluminijum (68 miliona tona), hrom (41 milion tona), bakar (21 milion tona), mangan (20 miliona tona) i cink (16 miliona tona iskopane rude). Nikla je prošle godine iskopano 2,7 miliona tona, odnosno nešto više od jednog hiljaditog dela svih iskopanih ruda na planeti.
Posle industrijskih, po kategorizaciji i količini slede dragoceni i tehnološki metali, gde spadaju kalaj, molibden, kobalt, kao i sve glasovitiji litijum, zbog industrije proizvodnje baterija za električne automobile.
Litijuma je tokom 2021. godine eksploatisano relativno malo u poređenju sa ukupnom količinom iskopanih ruda – tek 106.000 tona – ali je taj iznos udvostručen u poređenju sa rezultaima iz 2016. godine.
Pročitajte još:
Svetska potrošnja metalnih sirovina značajno je porasla tokom poslednjih nekoliko decenija, sa rastućim ekonomijama i velikim gradovima koji zahtevaju više resursa.
Globalna proizvodnja rude gvožđa i aluminijuma se više nego utrostručila u odnosu na sredinu devedesetih godina prošlog veka. Ostali metali, uključujući bakar i čelik, takođe su zabeležili značajan rast potrošnje.
STRAHINJA
30.10.2022 #1 AuthorAustralina, Brazil, Kina…logicno se namece pitanje odrzivosti sistema i da bas podrucja sa najvecom povrsinom zelenila opstaju na vrhu liste eksploatacije metala
DANIJELA
30.10.2022 #2 AuthorBas tako…pitanje bez konkretnog odgovora…
NATI29
30.10.2022 #3 AuthorPa i potrebno je posto se ovoliko i gradi
JANA
30.10.2022 #4 AuthorMetal i samo metal ima da nam dodje glave
Milovan94
30.10.2022 #5 AuthorTo su ogromne količne iskpomanih ruda.
LJUBIŠA
30.10.2022 #6 AuthorI kod nas je u Boru nađena najveća „zlatna žila“
a mi dali pod rentu Kinezima…
Mnogo smo pametni
VANJA
30.10.2022 #7 AuthorOdlicno, super stvar!
BIJUTI27
30.10.2022 #8 AuthorŠta bi sa litijumom kod nas?
DANIJELA
30.10.2022 #9 AuthorPorast iskopavanja svakako donosi dobitak.
MADMAX
30.10.2022 #10 AuthorSrbija već ima previše kopova raznih rudnika prema standardima država koje vode računa o svojoj životnoj sredini.
Ika
30.10.2022 #11 AuthorTrziste potrazuje vise metala, privredna proizvodnja je mnogo napredovala
Boba3
30.10.2022 #12 AuthorOcekivano, litijum je sve trazeniji.
Dzebac
30.10.2022 #13 AuthorPovecana proizvodnja, a samim tim povecana i potraznja..
Dzebac
30.10.2022 #14 AuthorMetal se i dalje puno koristi, ova planeta ce biti od betona i metala
Boba3
30.10.2022 #15 AuthorGlobalna proizvodnja rude gvožđa sve vise raste, samo mi nije jasno gde se to trosi,verovatno na naoruzanje
SUNCOKRET
31.10.2022 #16 AuthorEto toliko je malo učešće litijuma mozda zato sto toliko uništava prirodu da niko a ne samo mi ne želi to u svojoj zemlji.