Srpski online radnici sve traženiji, najčešći poslodavci iz SAD i zemalja EU

Tokom pandemije višestruko je porasla tražnja za radnicima na daljinu iz Srbije, pokazuje najnovija analiza Centra za istraživanje javnih politika koja je predstavljena na online konferenciji „Em se skuplja, em se širi: Pogled na globalizaciju tržišta rada iz ugla radnika i poslodavaca iz Srbije”.

Analizom je obuhvaćeno 1.344 oglasa koje su strani poslodavci koji nisu registrovani u Srbiji objavili na portalu Poslovi Infostud, u periodu od 24. aprila 2020. do 20. oktobra 2021. godine.

„Porast tražnje za radnicima na daljinu iz Srbije predstavlja deo globalnog fenomena okretanja kompanija širom sveta ka angažovanju radnika na daljinu, u zemljama koje imaju obrazovanu radnu snagu i niže cene rada. Ovi radnici se vrlo često nazivaju telemigrantima, radnicima koji su u svojim domicilnim zemljama, dok rade u kancelarijama poslodavca u drugim zemljama“, rekao je predstavljajući rezultate istraživač saradnik u Centru, Ljubivoje Radonjić.

Tokom 18 meseci, broj oglasa stranih poslodavaca koji nisu registrovani u Srbiji na platformi Poslovi Infostud porastao je za gotovo pet puta, sa oko 30 oglasa krajem aprila i tokom maja 2020. na 132 oglasa u septembru 2021. godine.

Najveći broj poslodavaca koji su angažovali radnike iz Srbije su iz SAD (45 odsto) i EU (36 odsto), dok ostatak čine poslodavci iz Azije. Među evropskim zemljama nijedna se nije izdvojila kao dominantan poslodavac. Ipak najveći broj oglasa dolazi iz Švedske (sedam odsto).

„Interesantno je da i poslodavci iz regiona takođe prepoznaju potencijale našeg tržišta rada. Tako je iz Bugarske u posmatranom periodu došlo čak 5,7 odsto, a iz Hrvatske 1,7 odsto ponuđenih poslova“, naveo je Radonjić.

U posmatranom periodu najtraženiji su bili radnici iz oblasti IT i razvoja softvera, ali je zahvaljujući procvatu tehnoloških rešenja za komunikaciju na daljinu, broj profesija iz kojih se angažuju radnici na daljinu proširen i na sektore farmacije i zdravstva, saobraćaja i infrastukture, autoindustrije i građevinarstva.

Analiza Centra pokazuje da se gotovo 46 odsto oglasa odnosilo na IT poslove i razvoj softvera. U 18 odsto objavljenih oglasa strani poslodavci tragali su za kandidatima i kandidatkinjama za rad u oblasti profesionalnih usluga. Znanje i veštine u oblasti prodaje i marketinga bile su tražene u oko 15 odsto oglasa, dok se oko 12 procenata publikovanih oglasa odnosilo na ponudu za rad na nešto jednostavnijim, administrativnim poslovima.

U oglasima su traženi radnici sa viskom stručnom spremom i sa iskustvom, ali je bilo i poslova za studente. U oko 20 odsto oglasa u oblasti IT i razvoja softvera bilo je naglašeno da se traže senior ili medior profesionalci, dok je u oko 17 odsto ponuđenih poslova u IT sektoru ostavljena mogućnost studentima da konkurišu.

Gotovo svi poslodavci nudili su posao sa punim radnim vremenom, dok je veoma mali broj njih nudio zaposlenje sa nepunim ranim vremenom.

Analizom Centra obuhvaćeni su i podaci o prosečnom broju aplikacija koje su srpski radnici poslali na ove oglase. Najviše kandidata javilo se na oglase za pozicije u oblasti pozivnih centara (u proseku 530) i ljudskih resursa (460) i na poslovima u administraciji (413).

„Ovi brojevi pokazuju kako brojnost raspoloživih kadrova, tako i činjenicu da ove poslove mogu da obavljaju ljudi sa različitom školskom spremom. Na oglase u oblasti IT i razvoja softvera, prosečno se prijavljivalo svega 40 kandidata, što reflektuje nestašicu ove radne snage, koja je vidljiva i na lokalnom tržištu“ rekao je Ljubivoje Radonjić.

On dodaje da su uočeni trendovi važni kako za mlade ljude iz Srbije koji u domaćoj ponudi poslova ne mogu da nađu one koji odgovaraju njihovom znanju veštinama ili interesovanjima, tako i domaćim poslodavcima koji se suočavaju sa konkurencijom iz inostranstva za već deficitarnom radnom snagom.