Za šleper jabuka do Rusije cena i do 9.000 evra

Kolike će biti cene voća ove sezone u Srbiji teško je prognozirati. Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović kaže da proizvođači preteruju sa prognozama, pogotovo sa cenom malina.

“To je van svake pameti, već imamo problem sa povlačenjem maline na osnovu onoga što je ranije dogovoreno. Takođe, izvoz zamrznute maline zbog post-covida i ukrajinske krize značajno je opao u poslednje dve godine, pa je tako u januaru izvezeno 5.570 tona, što je za oko 30 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Za Nemačku, koja je najvažnije tržište za srpsku malinu, u januaru ove godine izvoz je prepolovljen u odnosu na 2021. godinu”, objašnjava Bogunović.

Maloprodajni lanci i industrijski kupci kao razloge za promene i pad izvoza navode to što maline i kupine izbacuju iz proizvodnog programa, kako bi ubacili jeftinije voće.

“Razlozi poskupljenja domaćeg voća mogu biti vreme, vlaga i promena temperature. Takođe, na cenu mogu uticati energenti, ali samo kada je reč o transportu, jer cena nafte nema skoro nikakvog uticaja na voćare. Nije kao kod ratarskih kultura veliki gde je veliki udeo energenata”, ističe Bogunović.

Kada je reč o izvozu naš sagovornik kaže da se jabuke i dalje plasiraju na tržište Rusije, ali usporeno zbog problema u transportu.

“Uglavnom smo uspeli veći deo jabuka da izvezemo, nešto sporije, ali ipak smo plasirali skoro sve. Zbog problema u tranzitima roba ide naokolo”, naglašava Bogunović.

On dodaje da će se tek videti kakav će biti izvoz drugog voća.

“Kanali transporta još uvek funkcionišu. Način plaćanja je uhodan i ne mislim da će tu biti nekih većih problema. Jedino može da bude problem izvoza pojedinih vrsta voća koje ne mogu da izdrže predugo vreme transporta”, navodi sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

Kada je reč o smrznutom jagodičastom voću, ono se uglavnom izvozi u zemlje EU – Belgiju, Holandiju, Nemačku.

“Sada je pitanje koliko će takvo voće biti traženo. Prethodne dve godine su bile povoljne za izvoz zbog straha od bolesti, pa je bila velika tražnja za voćem. Sada zbog ove geopolitičke situacije čini se da neće i dalje biti tako, jer potrošači u krizi gledaju da obezbede za ishranu najosnovnije namirnice kao što su ulje, brašno, šećer”, ističe naš sagovornik.

Na pitanje kolike se količine voća izvoze iz Srbije, Aleksandar Bogunović kaže da je to uglavnom konstantno, uz blagi rast pojedinih vrsta kao što je borovnica. Ova voćka ima stabilnu cenu već godinama. Iz Srbije se borovnice izvoze i u SAD, a maline stižu čak i do Japana.

Kako ocenjuje Bogunović, naša prednost je to što smo blizu evropskog tržišta, zbog visokih cena transporta. Neki konkurenti će možda zbog toga teže dolaziti do kupaca. S druge strane, i nama će biti problem kako da kontejnerima prenesemo sirovine na udaljene destinacije.

On ističe da je cena transporta, na primer, za Rusiju drastično povećana.

“Taj logistički momenat je poprilično problematičan već nekoliko godina zaredom, a od toga će najviše zavisiti i cene voća, kako onog koje će biti na domaćem tržištu, tako i onog u izvozu. Recimo, za jabuke koje sada izvozimo za Rusiju cena šlepera je bila ispod 2.000 evra, da bi sada dostigli cenu višu od 5.000 evra, a negde se traži i do 9.000 evra. Sve će to uticati na izvozne cene našeg voća”, smatra Bogunović.

Nakon početka rata u Ukrajini predstavnici Privredne komore Srbije održali su sastanak sa izvoznicima jabuka i nakon toga poslali delegaciju u Egipat koji može postati dobro tržište za plasman domaćih proizvoda.

“Mi tražimo tržišta koja uglavnom uvoze sortu jabuke ajdared koja se najviše proizvodi u Srbiji. Zaključili smo da postoji potencijal izvoza jabuka za Egipat, ali da su trenutno visoke carine na uvoz jabuke. To će biti predmet pregovora, da se taj procenat smanji i da pokrenemo proces usklađivanja sertifikata da bismo mogli da izvozimo”, zaključuje sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović.