EKONOMSKI PAKET EU ŠANSA ZA SRBIJU Prva sredstva za projekte dostupna već 2021, kaže Negre

Sredstva predviđena ekonomskim paketom EU za Zapadni Balkan mogla bi relativno brzo da se povuku ukoliko budu spremni projekti, a u slučaju Srbije to bi bilo moguće realizovati već naredne godine za deonicu Autoputa mira od Pločnika od Merdara, ocenila je šefica Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre.

Ukupno devet milijardi evra iz Ekonomskog investicionog plana EU za Zapadni Balkan po zemljama regiona još nije određena, kazala je Negre za Tanjug, uz napomenu da bi taj novac mogao relativno brzo da se dobije, posle odobravanja u Briselu, i to za one projekte na kojima se već radi.

Jedan od njih je Autoput mira, deonica od Pločnika do Merdara, za koju je tehnička dokumentacija već u pripremi, dok su za deonicu od Niša do Pločnika već obezbeđena finasijska sredstva i početak radova se očekuje naredne godine.

„Govori se o 2023. i 2024. godini, to može da bude za neke projekte čija priprema nije počela, ali recimo za centralni prečišćivač otpadnih voda u Novom Sadu tehnička dokumentacija je u pripremi, već je dosta toga urađeno, i mi se nadamo da će moći da počne sa realizacijom veoma brzo“, kazala je Negre, dodavši da je to jedan od mogućih projekata koji može da se finasira iz paketa bespovratne pomoći EU.

Već je, prema njenim rečima, u pripremi i projekat za železničku prugu između Beograda i granice sa Hrvatskom.

Tih devet milijardi evra iz pakreta bespovratnih sredstava biće usmereno i na pripremu projekata i na njihovu realizaciju, ali i na pomoć da se sprovedu sve strukturne reforme koje su neophodne i koje će biti preduslov za određene investicije koje su prepoznate u planu.

„Što se tiče garancijskog fonda, on treba da doprinese ulaganju u narednih sedam godina od 20 milijardi evra, značajna sredstva u tom periodu biće usmerena pre svega na investicije privatnog sektora„, najavila je Negre.

Reč je o pomoći za sve one investicije koje se odnose na digitalizaciju, inovacije i prelaz ka održivoj čistijoj zelenoj energiji, a koje su rizičnije, kako bi se nadokadili eventualni gubici. To se odnosi na podršku za mala i srednja preduzeća, za mikro preduzeća, za starapove, za sve one investicije koje su više rizične, a koje su neophodne da bi došlo do ekonomske transformacije.

Cilj ovog velikog paketa pomoći jeste da stavi na raspolaganje veća sredstva i bolje instrumente da bi se omogućio dalji ekonomski i socijalni razvoj regiona i njegovo priključivanje tržištu EU. Sveobuhvatna pomoć je veća nego što je bila u prethodnom programskom periodu da bi se pomoglo zemljama regiona da se povežu transportno, da se stvore bolji uslovi na tržištu, obezbedi prelaz ka održivom razvoju, ekonomiji zasnovanoj na digitalnim transformacijama, ali i na ekološkom razvoju.

Fokus će biti na razvoju železničkog saobraćaja, kao jednom čistijem, bržem i sugurnijem vidu transporta za koji kaže da je nedovoljno razvijen u ovom delu Evrope.

„U Srbiji pričamo o Koridoru 10, povezivanju Beograda sa granicom sa Hrvatskom, takođe sa Severnom Makedonijom, ruta od Beograda preko Niša do Prištine„, objasnila je Negre, na kraju zaključivši da je važno nastaviti rad na poboljšanju plovnosti reka u regionu koje su još uvek nedovoljno eksploatisane, a naročito Dunav kao panevropski koridor.