Banke uveliko najavljuju poskupljenje usluga

Pojedine banke u Srbiji najavile su da će od avgusta povećati cene svojih usluga. I dok se u javnosti spekuliše o različitim vrstama i iznosima poskupljenja, u Udruženju banaka Srbije (UBS) za naš portal navode da bankarske usluge nisu neki jedinstven cenovnik i da svaka banka za sebe definiše ponudu za koju misli da će biti najprivlačnija za klijente, a pri tome se rukovodi različitim procenama i sopstvenim uslovima poslovanja.

“U tom smislu nemoguće je reći koje tačno usluge poskupljuju. U nekim bankama, na primer, poskupeće trošak vođenja računa, dok i dalje postoje banke u kojima je otvaranje osnovnog računa besplatno. Mi uvek predlažemo građanima da razmisle o tome koje usluge najčešće koriste ili koje usluge su im najbitnije i da na osnovu toga traže banku koja njima najviše odgovara. U Srbiji posluje više od 20 banaka i sigurni smo da svako od nas može da pronađe onu koja je za njega najbolja”, ističu u UBS.

Da su pojedine banke već tokom juna najavile povećanje cena svojih usluga za Biznis.rs potvrđuje i predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata Efektiva Dejan Gavrilović.

“Svaka banka kada menja cenovnik mora da dostavi klijentima promenu cenovnika minimum 30 dana unapred. Kada šalje obaveštenje o poskupljenju usluga banka mora da pošalje tabelu u kojoj nabraja šta sve povećava, koja je bila dosadašnja cena i koja će biti ubuduće. To je u obavezi da dostavi kako bi klijent mogao da ih uporedi”, ističe naš sagovornik.

Na pitanje na šta bi građani trebalo da obrate pažnju kada je reč o poskupljenju Gavrilović kaže da su to tri najosnovnije usluge koje većina ljudi koristi – održavanje računa, elektronsko bankarstvo i podizanje novca sa bankomata druge banke.

“To je nešto što ljudi najviše koriste i na to treba da obrate pažnju prilikom promene cenovnika ili odabira banke. Sve drugo su neke dodatne usluge koje većina i ne koristi, kao što su na primer plaćanja prema inostranstvu. Tri pomenute usluge su uglavnom bazične i to klijenti banaka u većini slučajeva uzimaju u obzir”, objašnjava naš sagovornik.

Predsednik Efektive kaže da je prošle godine jedna poslovna banka svojim klijentima poslala novi cenovnik na 60 strana, pa se postavlja pitanje koliko se građani uopšte upuštaju u tumačenje, što banke u pojedinim slučajevima vešto koriste.

“Klijenti to onda ostave po strani i ne obraćaju pažnju. Imali smo primer i usluge elektronskog bankarstva koja je bila besplatna, a sada je 30 dinara. To je jako veliko poskupljenje, deset transakcija mesečno koštaju 300 dinara, a kada na to dodamo održavanje koje je od 300 do 500 dinara vrlo je jasno koliko i šta plaćamo na mesečnom nivou”, kaže Gavrilović i dodaje da je održavanje računa u jednoj banci sa 250 dinara skočilo na 500, što je duplo više.

Komentarišući cene bazičnih usluga on skreće pažnju da svaka banka ima različite pakete i da to treba imati u vidu.

“Generalno, održavanje računa za fizička lica košta od 300 do 500 dinara, e-banking od 20 do 30 dinara, provizija za podizanje novca sa bankomata druge banke je oko 50 do 100 dinara, dok se podizanje sa bankomata matične banke ne naplaćuje”, dodaje Gavrilović.

Na pitanje šta može da bude razlog podizanja cena usluga poslovnih banaka, iz Udruženja banaka Srbije naglašavaju da se banke nalaze u istoj situaciji kao građani i preduzeća, i da talas opšteg poskupljenja i inflacije koja je prešla deset odsto utiče i na bankarstvo.

“Povećane su cene zakupa poslovnog prostora, poskupljuju energenti, rastu zarade, što znači da je i trošak zaposlenih u bankama povećan. Jedan od najvažnijih segmenata bankarskog poslovanja danas su digitalne usluge, što zahteva angažovanje IT stručnjaka, a znamo koliko je danas na ceni usluga u ovoj oblasti. Isto važi i za elemenat sajber bezbednosti, koji svi očekujemo od svoje banke, a iza kojeg stoje izuzetno ozbiljni sistemi i mreže. Iz svega navedenog jasno je da cene bankarskih usluga ne mogu ostati na istom nivou kao pre nekoliko godina, odnosno zadržavanje cena neminovno bi uticalo na kvalitet bankarskih usluga, a i na bezbednost našeg novca. To je situacija koju banke ne žele, ali ni mi kao korisnici bankarskih usluga”, navode u UBS.

Kada je reč o cenama bankarskih usluga, u Udruženju banaka Srbije ističu da ogroman deo bankarskog poslovanja propisuje i kontroliše Narodna banka Srbije.

“Jedna od stvari precizno uređenih od strane NBS je i obaveza banaka da javno predstave cene svojih najvažnijih proizvoda i ta lista nalazi se na sajtu centralne banke. Na toj web adresi građani i privrednici mogu da provere i, što je veoma važno – da uporede ponudu različitih banaka i da se opredele za najpovoljniju. Ovo je i jedina precizna informacija”, naglašavaju u UBS.

Kod pozajmica građani da izbegavaju rizik promene kursa valuta

Na pitanje šta je savet građanima kada je reč o bankarskim naknadama i na šta da obrate pažnju, u Udruženju banaka kažu da je ova procena uvek individualna, a ponuda banaka javna, i da svaki klijent za sebe može da odabere najpovoljnije rešenje.

“Kada je reč o valuti u kojoj pozajmljujemo novac, uvek je najsigurnije da to bude valuta u kojoj imamo redovna primanja. Time izbegavamo rizik promene kursa valuta. Kada je reč o ročnosti kredita, za klijenta je najbolje da otplata traje što kraće, jer će na taj način najmanje novca morati da izdvoji za kamatu. Naravno, nužna je pametna procena optimalnog odnosa rate i dužine kredita, jer mesečna rata treba da bude ono što je korisniku kredita realno dostupno, odnosno da bez velikih problema može da je izdvoji iz svojih mesečnih primanja”, navode u UBS.

“Kod kredita, kao i kod drugih bankarskih usluga, uvek savetujemo da se pogleda ponuda više banaka i odabere ona koja je za klijenta najpovoljnija. Nekome će više značiti visina sume koju može da dobije, drugome visina kamate, trećem visina mesečne rate, odnosno dužina otplate“, zaključuju u Udruženju banaka Srbije.