Smanjivanje inflacije sredinom sledeće godine uz oštrije fiskalne mere

Ekonomisti očekuju da će britanska monetarna politika postati labavija

NovacSvet

4.11.2022 09:05 Autor: Redakcija Biznis.rs 1

Ekonomisti očekuju da će britanska monetarna politika postati labavija Ekonomisti očekuju da će britanska monetarna politika postati labavija
Britanija ide ka dubokoj recesiji, a Banka Engleske (BoE) radi na suzbijanju inflacije, što bi moglo da košta ekonomiju još najmanje pola miliona radnih... Ekonomisti očekuju da će britanska monetarna politika postati labavija

Britanija ide ka dubokoj recesiji, a Banka Engleske (BoE) radi na suzbijanju inflacije, što bi moglo da košta ekonomiju još najmanje pola miliona radnih mesta.

Centralna banka Velike Britanije je u četvrtak objavila svoje najveće povećanje kamatne stope u poslednje 33 godine, čime je referentna kamatna stopa dostigla 14-godišnji maksimum od tri odsto.

Procenjuje se da bi nezaposlenost mogla porasti na nešto iznad pet odsto, čak i ako troškovi pozajmljivanja ostanu stabilni, a da će se privreda smanjiti za 1,7 odsto tokom 18 meseci – bez izgleda za oporavak tri godine.

Ove prognoze naglašavaju probleme sa kojima se vlada Riši Sunaka (Rishi Sunak) suočava uoči sledećih izbora, pri čemu Ministarstvo finansija planira paket za smanjenje potrošnje i povećanje poreza 17. novembra. Kako konstatuju britanski mediji, izgleda da BoE i Ministarstvo finansija barem ponovo rade zajedno nakon nesrećnog paketa stimulativnih mera koji je naprasno okončao mandat Liz Trus (Liz Truss) na premijerskoj poziciji.

Kako piše Bloomberg, potez BoE je još jedan znak da se Britanija ekonomski sve više udaljava od Sjedinjenih Američkih Država. Guverner BoE Endrju Bejli (Andrew Bailey) upozorio je da su kamatne stope previše pritisle tržišta u Velikoj Britaniji. To je označilo oštar kontrast sa predsednikom Federalnih rezervi Džeromom Pauelom (Jerom Powell), koji je u sredu rekao da će američke stope verovatno biti više nego što ljudi misle.

“Američke Federalne rezerve objavile su da tržišta potcenjuju potencijalni iznos terminalne stope, odnosno vrhunca referentne kamatne stope posle koga će da usledi njeno smanjivanje“, rekao je Čarls Hepvort (Charles Hepvorth), direktor investicija u GAM Investments. “Nasuprot tome, Banka Engleske je otišla u drugom smeru i rekla da tržišta precenjuju terminalnu stopu. To se u potpunosti svodi na činjenicu da je ekonomija Velike Britanije u mnogo slabijoj poziciji od američke.”

Bejli mora da uspostavi težak balans. Sa inflacijom na 40-godišnjem maksimumu od 10,1 odsto, što je pet puta više od cilja BoE – kreatori politike signaliziraju da će stope morati dalje da rastu kako bi sprečile spiralu plata i cena.

Novi ministar finansija Džeremi Hant (Jeremy Hunt) nastoji da popuni prazninu od 50 milijardi funti u vladinom budžetu, a niže kamate na rastući dug vlade bi imale veliki uticaj. Svaki pad od jednog procentnog poena u projekcijama kratkoročnih kamatnih stopa štedi vladi oko 10 milijardi funti.

Uoči odluke od četvrtka, tržišta su očekivala da će stope dostići maksimum od 4,75 odsto. Bejli je na konferenciji za novinare Izveštaja o monetarnoj politici sugerisao da je taj nivo previsok. Putanja kamatnih stopa će verovatno biti bliža nivou od tri procenta, rekao je on.

Cilj i BoE i Ministarstva finansija je da ograniče vreme koliko će potrošači i preduzeća patiti zbog visokih kamata. Nakon više od jedne decenije stopa ispod jedan odsto, BoE je povećala troškove zaduživanja osam puta od decembra da bi obuzdala rastuću inflaciju. To je, u kombinaciji sa tržišnim šokom izazvanim planom Liz Tras za smanjenje poreza, dovelo do porasta stopa na hipoteke za preko šest odsto.

Bejli je rekao da bi vlasnici nekretnina trebalo da vide ublažavanje hipotekarnih stopa nakon nedavnih skokova koji su pretili da dodaju 3.000 funti godišnje na cenu prosečnog stambenog kredita.

“Stope na nove hipoteke sa fiksnim rokom ne bi trebalo da rastu kao pre“, rekao je Bejli. Zamenik guvernera je kasnije dodao da je “posao tržišta da prati nas, a ne mi da pratimo njih“.

Analitičari ocenjuju da su to sve signali da je u planu labavija monetarna, a stroža fiskalna politika u narednom periodu.

Očekuje se da će inflacija dostići vrhunac od 10,9 odsto ove godine, ali da će se vratiti na nivo od 2,16 procenta u naredne dve godine, pod pretpostavkom da kamatne stope ostanu na sadašnjih tri odsto.

  • MARKO7

    4.11.2022 #1 Author

    Pa da će biti labava iskreno ne verujem

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *