Građane očekuje poskupljenje dinarskih gotovinskih kredita

Podizanje referentne kamatne stope, nakon dugoročnog trenda smanjivanja, uticaće na poskupljenje određenih bankarskih proizvoda. Iako aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova, prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, neće značajnije uticati na privrednu aktivnost i privatnu potrošnju u našoj zemlji, čini se da je period „jeftinog“ novca ipak prošao.

Naime, zbog povećanih inflatornih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,5 odsto. Istovremeno, povećane su i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice Narodne banke Srbije – na 0,5 odsto, odnosno 2,5 procenata.

Odluku centralne banke profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić ocenjuje kao strateški, očekivani potez i preokret jednog dugoročnog trenda.

“Do sada se ipak referentna kamatna stopa spuštala od 2012. godine i došli smo do rekordnih jedan odsto. Znači, najniže zabeležena kamatna stopa, vrlo blizu one u evrozoni, koja je tu negde oko nule. Međutim, došlo je do preokreta usled svih inflacionih očekivanja, trendova, povišene inflacije i u praksi ECD-a i FED-a, što znači da je krenulo podizanje kamatnih stopa. Naša Narodna banka rekla je da će pratiti događaje, drugi je kvartal, a tada je negde i najavljeno da bi mogli da reaguju”, ističe naš sagovornik. 

Prema njegovom mišljenju, podizanje za 50 bazičnih poena, odnosno 0,5 odsto predstavlja najavu da ovaj trend može da se nastavi i u budućnosti.

“FED, recimo, ima pravilo da objavi unapred za celu godinu lančana podizanja na svakom kvartalu za po 0,25 odsto. Mi nemamo takvu praksu, Izvršni odbor naše centralne banke prati situaciju”, kaže on i dodaje da je akcenat više na strateškom preokretu trenda.

“Dakle, prvi put posle toliko pojeftinjenja koja su se dešavala u poslednjih sedam-osam godina, sada je prvi put novac poskupeo, što znači da mi prvi put imamo inflaciju preko ciljane, očekivane i da je nakon praćenja Narodna banka Srbije ipak rešila da prvi put podigne referentnu kamatnu stopu. To je dugoročno preokret trenda i može da se očekuje, ali ne mora da znači, da će i ubuduće biti takvih, blagih podizanja kamatnih stopa”, zaključuje profesor Grubišić.

Izvršni odbor NBS je konstatovao da je međugodišnja inflacija, koja je u februaru iznosila 8,8 odsto, i dalje u najvećoj meri bila vođena rastom cena hrane i energenata. Istovremeno, bazna inflacija je i dalje znatno niža od ukupne inflacije i u februaru je iznosila 4,4 odsto međugodišnje, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

“Prema poslednjoj aktuelnoj srednjoročnoj projekciji iz februara, inflacija bi u nastavku godine trebalo da se nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije približi centralnoj vrednosti cilja”, navode u Narodnoj banci Srbije.