Dolazak tehnoloških kompanija iz Rusije i Ukrajine ne predstavlja opasnost za srpsku digitalnu zajednicu

Rusko-ukrajinska kriza jeste najviše uticala na globalne cene hrane i snabdevanje energentima, kao i na lance snabdevanja već prethodno pokidane dvogodišnjom pandemijom korona virusa, ali su najnovija dešavanja, možda paradoksalno, uticala i na IT sektor.

Naime, veliki broj zapadnih kompanija koji je do sada poslovao u Rusiji i Ukrajini prinuđen je da preseli svoje poslovanje u zemlje koje su udaljene od rata i nisu na udaru sankcija. Među ovim firmama je dosta onih koje se bave informacionim tehnologijama, a jedna od zemalja njihovog izbora upravo je Srbija.

Kako navode poznavaoci prilika na tržištu, čak oko 2.000 Rusa koji rade u američkim kompanijama trenutno traži 25.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, praveći tako dobar posao agencijama za izdavanje nekretnina i stanodavcima. Takođe, u velikom broju takozvanih multi-cross timova bili su zaposleni brojni Ukrajinci koji su nakon izbijanja rata dali otkaze, ostavivši upražnjena mesta u kompanijama koje su preselile poslovanje u Srbiju, odnosno Beograd.

O njihovoj potrebi za popunjavanjem radnih mesta govori i podatak da spuštaju kriterijume kada je reč o radnom iskustvu i čisto stručnim kompetencijama.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže predsednik ITM sistema Toplica Spasojević, dolazak ovih kompanija je načelno dobra stvar za domaću scenu i ne predstavlja gotovo nikakvu pretnju, tim pre što rade za strano tržište, a samo prebivaju u Srbiji.

Objašnjavajući svoju tezu, on navodi primer kompanije NCR u kojoj ima oko 5.000 zaposlenih, a samo četvoro ili petoro njih rade za srpsko tržište, dok su svi ostali, kako tvrdi, koncentrisani na američko.

„Njih srpsko tržište ne zanima, oni su bili stacionirani u Rusiji i Ukrajini i pokrivali su ceo svet odatle. Sada su rešili da nađu mirnu oazu, a eventualno mogu da preuzmu nešto od kvalitetnih kadrova iz naših kompanija i nema drugih problema“, kaže Spasojević.

Takođe, naš sagovornik ovde vidi i moguće pozitivne efekte, kao što je popravljanje rejtinga Srbije na međunarodnoj poslovnoj sceni, ali i stvaranje socijalnog kapitala.

„Ti ljudi će se družiti međusobno i deliti ideje i doći će do toga da dva i dva nije četiri nego pet“, ocenjuje Spasojević navodeći primer dvadesetih godina prošlog veka kada je nakon Oktobarske revolucije masa ljudi izbegla u celu Evropu, šireći svoja znanja i vidike i menjajući zemlje na bolje, što je bio slučaj i sa Srbijom.

A da najnovije migracije neće biti pretnja srpskoj IT sceni pokazuje i to što Srbiji već nedostaje veliki broj programera. Deficit ide čak do te mere da se juniori zapošljavaju na višim pozicijama.

I predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik i Point grupe Zoran Drakulić ocenjuje za Biznis.rs da je dolazak visokotehnoloških kompanija pozitivna stvar i da može dovesti do unapređenja IT zajednice u Srbiji dok, prema njegovim rečima, to ne bi bio slučaj sa ostalim sektorima u kojima nema dovoljno radne snage.

Inače, prema analizama oglasnih portala za zapošljavanje IT kadrova, praktikanti na domaćem IT tržištu mogu da zarade od 130 do 500 evra mesečno. Junior programeri zarađuju u proseku 750 evra, dok je najveća juniorska plata iznosila čak 4.100 evra.

Zarada medior programera je oko 1.200 evra (najveća 5.000 evra), dok senior programeri zarađuju oko 1.800 evra, a najviša zabeležena plata bila je 8.500 evra.