Izbacivanje Rusije iz SWIFT sistema neće poskupeti kredite u srpskim bankama

Vest o izbacivanju ruskih banka iz međunarodnog sistema plaćanja SWIFT kao posledicu imala je donekle paničnu reakciju i na našim prostorima. Naime, Sberbank je preko svojih podružnica prisutna u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Jučerašnji odgovori ovih pojedinačnih bankarskih tržišta bili su različiti. U Sloveniji i Hrvatskoj, kao članicama EU i pod jurisdikcijom Evropske centralne banke, stavljen je privremeni moratorijum na rad filijala Sberbank, dok je građanima u ovim zemljama omogućeno da podižu ograničene svote preko bankomata ili za plaćanja karticama, po 400 i 960 evra dnevno, respektivno.

Nasuprot tome, vlasti u Republici Srpskoj objavile su odluku o preuzimanju Sberbank Banjaluka, dok je Narodna banka Srbije usred pomenute situacije saopštila da je izdala potvrdu, odnosno da su se stekli uslovi za ranije najavljeno preuzimanje Sberbank Srbija od strane AIK banke.

„Sve banke koje posluju u Republici Srbiji, uključujući i one čije su matične grupacije iz Ruske Federacije, visoko su likvidne i dobro kapitalizovane, a građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i u sigurnost svih štednih depozita“, poručili su iz Narodne banke Srbije za Biznis.rs.

Kako za naš portal navode iz centralne banke, u Srbiji kao samostalna pravna lica čiji su direktni ili indirektni akcionari iz Ruske Federacije u ovom trenutku posluju akcionarska društva API Bank, Expobank i Sberbank Srbija.

NBS je 27. februara dala saglasnost domaćoj AIK Banci za sticanje direktnog stoprocentnog vlasništva u Sberbank Srbija a.d. Beograd. Ovom promenom Sberbank Srbija prestaje da bude deo bankarske grupe na čijem čelu je Sberbank Europe AG iz Beča kao podružnica ruske Sberbank, i postaje deo domaće bankarske grupe, rečeno je u jučerašnjem zvaničnom saopštenju, i finalizovanjem ove akvizicije Sberbank će prestati da postoji kao pravno lice u Srbiji.

Kako u svetu, tako i kod nas

Banke u Republici Srbiji isključivo su pod nadzorom Narodne banke Srbije, i u tom smislu dužne su da posluju u skladu sa propisima NBS, a ne Evropske centralne banke, kaže se u odgovorima upućenim našoj redakciji.

S druge strane, isključivanje ruskih banaka iz međunarodnog sistema SWIFT dotiče ih na čitavoj planeti. Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović napominje da su ruske banke isključene iz SWIFT sistema na nivou celog sveta, te da on obuhvata 200 zemalja i 11.000 banaka.

Ruski mediji, međutim, pisali su i da će „druga strana“ trpeti finansijske konsekvence ove odluke. „Svi poslovni odnosi s Rusijom se prekidaju, osim energetskih. Nemačka može da kupuje gas, a sve zainteresovane zemlje mogu da nabavljaju naftu. Taj kanal plaćanja je ostao otvoren. Sva ostala trgovina – kreditori, uopšte pristup tržištima kapitala, onemogućen je prema Rusiji i iz Rusije. Izvoz i uvoz robe i usluga takođe. Svakako će svi osetiti taj nedostatak priliva novca, ali u mnogo većoj meri Rusija“, naglašava profesor Beogradske bankarske akademije.

U ovom trenutku, kaže naš sagovornik, na svetu postoje dve alternative SWIFT sistemu plaćanja.

„Jedan su sami Rusi razvili pre osam godina, SPFS (Система передачи финансовых сообщений) sistem, ali on je još u fazi testiranja i funkcioniše tek kod 400 banaka, za razliku od 11.000 koliko ima SWIFT. Pored njega, u upotrebi je i kineski paralelni SWIFT, koji je izražen u juanima. Imaće Rusi neki izlaz za svoj novac, ali značajno umanjen nego do sad, i samo prema određenim zemljama“, zaključuje Musabegović.

Efekti ukrajinske krize

„Za sada ne vidimo mogućnost ispoljavanja direktnih efekata rusko-ukrajinske krize ni na poskupljenje kredita u Srbiji, a naročito ne očekujemo da u kratkom roku može doći do povećanja kamatnih stopa na kredite po ovom osnovu. Banke čiji akcionari potiču iz Ruske Federacije imaju učešće u ukupnoj aktivi bankarskog sektora Republike Srbije oko četiri odsto i osnovni izvor njihovog finansiranja su depoziti privrede i građana na domaćem tržištu, tako da u uslovima povećane konkurencije u bankarskom sektoru, ne treba očekivati da može doći do većeg rasta kamatnih stopa na kredite ni kod ovih banaka“, kažu iz NBS.

Naši sagovornici dodaju da u slučaju produženog trajanja krize i promena u ekonomskim tokovima na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu ne može se isključiti mogućnost da Evropska centralna banka poveća restriktivnost svoje monetarne politike ranije nego što se očekivalo. Trenutno je o tome rano govoriti, jer se ne zna ni koliko će kriza u Ukrajini potrajati i kakvi će biti njeni ekonomski efekti.

„Domaća privreda i finansijski sistem su značajno otporniji u odnosu na neke prethodne krize, a kreditni rejting Srbije je očuvan čak i tokom dve pandemijske godine, tako da ne treba očekivati veći rast kamatnih stopa, čak i ako bi Evropska centralna banka povećavala restriktivnost svoje monetarne politike. NBS ostaje odlučna da i u uslovima pojačane geopolitičke neizvesnosti preduzme sve potrebne mere u cilju očuvanja monetarne i finansijske stabilnosti, a time i makroekonomske stabilnosti u celini, a dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama, u skladu sa odredbama Zakona o osiguranju depozita, osigurani su do iznosa od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti“, poručuju iz Narodne banke Srbije.