Nema opasnosti od „švajcarskog sindroma“

Evro i američki dolar izjednačili su se prvi put u poslednjih 20 godina, pa evro vredi tačno jedan dolar – 12 odsto više u odnosu na vrednost s početka godine. Ekonomisti smatraju da to neće mnogo uticati na Srbiju i njene građane.

Dolar je pre godinu dana vredeo 17 dinara manje nego evro. Kada je krenula pandemija, mere ekonomske politike su bile ekspanzivne što je prouzrokovalo inflaciju. Geostrateške promene i monetarni inženjering izjednačili su vrednost sa evrom, piše RTS.

„Što znači da se upumpavao novac u sistem, to je dovelo do inflacije koja dugo nije viđena u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), između osam i deset procenata. Na takav razvoj situacije centralna banka je reagovala povećanjem kamatnih stopa i to u nekoliko navrata. To je imalo uticaj na promene u međunarodnim finansijskim tokovima, tako da je porasla tražnja za dolarima“, kaže Dejan Erić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Jak dolar stimuliše izvoz i to je dobro za Ameriku. Za srpske finansije situacija nije alarmantna i pogoduje našim privrednicima.

„Što se tiče saradnje sa SAD, mi tamo izvozimo značajan broj usluga. Prošle godine smo imali 850 miliona dolara usluga, a sa druge strane smo imali značajan suficit pri izvozu s Amerikom. Kada govorimo o robi, onda je to 450 miliona dolara izvoza“, navodi Bojan Stanić, šef Odeljenja za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS).

Zbog istovremenog rasta kursnih razlika prema evru, za čak 17 dinara, neke zemlje u razvoju bi mogle da dožive takozvani „švajcarski sindrom“. U Narodnoj banci Srbije se ne pribojavaju takvog scenarija. Privreda i građani su, kažu, zanemarljivo zaduženi u američkoj valuti, dok je učešće javnog duga u dolarima smanjeno na svega 11 odsto.

„Pored zamene tog duga dinarskim i dugom u evrima, Narodna banka Srbije (NBS) može da utiče na relativnu stabilnost dinara prema evropskoj valuti. Tako da ne možemo da utičemo na stabilnost dinara prema drugim valutama, jer to zavisi od odnosa evra prema tim drugim valutama“, naglašava Nikola Dragašević, direktor sektora deviznog poslovanja u NBS.

Nafta se plaća u evrima, ali u paritetu prema dolarskoj ceni, a ta plaćanja se planiraju ranije.

„Mogu da kažem da je mnogo više ponude, dolar se mnogo više prodaje nego što se kupuje. Međutim, ono što se dešava juče i danas počinje da jača evro u odnosu na dolar, pa ćemo videti u budućnosti šta će se desiti“, objašnjava Borisav Brujić, predsednik Udruženja menjača.

U menjačnicama vlada iznenađujuće velika tražnja malih preduzetnika i turističkih agencija, ali u manjim iznosima.

Dolar je doskoro bio najsnažnija rezervna valuta u svetu sa čak 80 odsto deviznih rezervi. Sada je to 60 odsto. Uprkos eroziji dolara, njegova popularnost neće potpuno nestati.