Od 1. septembra u Kragujevcu neće biti moguća gradnja bez sadnje drveća

Kragujevac je prvi grad u Srbiji koji je zabranio gradnju objekata bez sadnje drveća. Od 1. septembra za svaki novoizgrađeni objekat površine do 1.000 kvadratnih metara investitori u Kragujevcu moraće da posade deset novih stabala u gradu. U slučaju da je stambeno-poslovni objekat veći od 1.000 kvadrata, investitori su u obavezi da zasade još po jedno drvo na svakih dodatnih 500 kvadratnih metara novog zdanja.

Ova odluka doneta je na inicijativu gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, uz jednoglasnu podršku odbornika gradskog parlamenta, i deo je akcije „Vrati dah prirodi – posadi drvo“.

Da ekspanzija gradnje u srcu Šumadije ne posustaje pokazuje i najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda. Naime, u drugom kvartalu 2022. godine u odnosu na drugi kvartal 2021. u ovom gradu je zabeležen rast broja kupoprodaja za 7,4 odsto. Sa druge strane, stanovi su se najviše iz kreditnih sredstava plaćali upravo u Kragujevcu – 37 odsto.

Cene kvadrata pristupačnije su nego u drugim velikim gradovima Srbije, a prema podacima RGZ-a, cene u novogradnji kreću se od 762 do 1.703 evra po kvadratu.

“U skladu sa potražnjom dosta se gradi, pa je prošle godine nadležna Gradska uprava izdala 1.389 odobrenja za izgradnju novog stambenog ili poslovnog prostora. Ako je po svakom tom odobrenju posečeno makar jedno stablo, dolazimo do podatka da je grad u toj godini ostao bez jedne šume. Kragujevac mora da raste i da se razvija, ali nikako nauštrb prirode i zdrave životne sredine. Pošumljenost teritorije Kragujevca trenutno iznosi 11,84 odsto i to je bio crveni alarm za nas, da ne zaustavimo napredak grada, ali da nađemo rešenje da opet budemo prepoznatljivi kao zeleni grad. Cilj akcije je pošumljenost od 50 odsto”, kaže za Biznis.rs gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić.

Prema njegovim rečima, tržište nekretnina u ovom gradu doživelo je velike promene poslednjih godina. U 2015. godini zabeležena je stagnacija u prometu i u tom periodu prodavao se jedan stan u dva meseca.

Nakon toga usledio je porast prodajnih cena nekretnina, pa je poskupljenje u 2019. godini bilo čak 25 odsto u odnosu na 2018. godinu.

“Cene su nastavile da rastu i 2020. Te godine u novembru, prema statističkim podacima, došlo je do naglog porasta prodaje stambenog i poslovnog prostora. To je bio pokazatelj da je sve više zainteresovanih za život u Kragujevcu, bez obzira na višu cenu nekretnina”, navodi Dašić.

Danas, kako kaže, najveći broj stanova u Kragujevcu, kada je reč o ljudima “sa strane”, kupuju meštani Svilajnca, Despotovca i pomoravskih mesta.

“To je i logično jer je Kragujevac univerzitetski grad, bliži im je i jeftiniji od Beograda, i uglavnom se kupuju stanovi za decu koja ovde studiraju. Po okončanju studija ti stanovi se opet prodaju, ili mladi koji su u njima boravili za vreme školovanja ostaju da žive u Kragujevcu. Kuće i stanove kupuju uglavnom ljudi koji dolaze da rade u Siemensu i drugim fabrikama. Najveći broj stanova, za razliku od pre desetak godina, u poslednje vreme se kupuje na kredit”, podvlači naš sagovornik.

Kada je reč o odluci koja će se primenjivati od 1. septembra, gradonačelnik Kragujevca kaže da je njome predviđeno da svako pravno, fizičko lice i preduzetnik koji gradi stambeni ili stambeno-poslovni objekat, ima obavezu da preko preduzeća nadležnog za održavanje javnih zelenih površina, zasadi jedno drvo za svaki posebni deo projektovanog objekta, odnosno za svaki stan ili poslovni prostor, u zavisnosti od vrste objekta koji se gradi.