Slab odziv investitora za japanske obveznice

Aukcija japanskih državnih obveznica sa rokom dospeća od 20 godina zabeležila je najslabiju tražnju još od tržišnih potresa pre nešto više od godinu dana, što ukazuje na obnovljenu zabrinutost investitora zbog inflacije i fiskalne politike zemlje.

Odnos ponuda i pokrića (bid-to-cover ratio) na prvoj aukciji dugoročnog državnog duga nakon povećanja kamatnih stopa od strane Banke Japana pao je na 2,97, što je znatno ispod proseka iz prethodnih 12 meseci i najniži nivo od maja 2025. godine. Taj pokazatelj sugeriše da investitori postaju oprezniji prema japanskim državnim obveznicama, piše Bloomberg u svojoj analizi.

Japanske obveznice suočavaju se sa pritiscima usled spekulacija da Banka Japana ne podiže kamatne stope dovoljno brzo kako bi obuzdala inflaciju, ali i zbog zabrinutosti oko ekspanzivne fiskalne politike premijerke Sanae Takaiči. Ona je ove nedelje predstavila dugoročni plan javne potrošnje vredan 2,3 biliona dolara.

Prinos na japanske dvadesetogodišnje obveznice dostigao je u maju najviši nivo od 1996. godine, ali se od tada blago povukao zahvaljujući padu cena nafte ka nivoima koji su važili pre rata između Irana i Izraela.

Aukcija je predstavljala važan test apetita investitora nakon što je Banka Japana prošle nedelje podigla referentnu kamatnu stopu na najviši nivo od 1995. godine.

Iako su izjave zamenika guvernera nakon odluke sugerisale da centralna banka neće žuriti sa novim povećanjima kamata, sažetak stavova sa sastanka ukazao je na potrebu za daljim zaoštravanjem monetarne politike.

Struktura domaćih kupaca sugeriše da su banke uglavnom učestvovale iz obaveze, a ne zbog atraktivnosti ponuđenih prinosa. Dalji učinak japanskih obveznica nakon aukcije delimično će zavisiti i od kretanja američkih državnih obveznica, koje poslednjih dana beleže rast.

Dodatni izazov za Banku Japana predstavlja sklonost premijerke Takaiči ka labavijoj monetarnoj politici, što bi moglo da oteža dalje povećanje kamatnih stopa. Investitori takođe čekaju detalje mogućeg smanjenja poreza na promet hrane, što bi moglo dodatno da utiče na fiskalne izglede zemlje.

Istovremeno, uporna slabost japanskog jena dodatno povećava inflatorne rizike, jer poskupljuje uvoz. Nacionalna valuta približava se najnižem nivou u gotovo četiri decenije, što mnogi učesnici na tržištu vide kao potencijalni prag za novu intervenciju japanskih vlasti.

Podaci pokazuju da su japanske osiguravajuće kompanije u maju prodavale dugoročne domaće državne obveznice, menjajući strategiju sa početka fiskalne godine. Takođe, globalni upravljači fondovima počinju da smanjuju izloženost dugoročnom japanskom državnom dugu, što dodatno ukazuje na rastući oprez investitora.