Švedski BDP u četvrtom kvartalu 2022. niži za 0,9 odsto

Švedska ekonomska proizvodnja smanjena je krajem prošle godine više nego što se očekivalo jer na finansije domaćinstava negativno utiče ubrzani rast potrošačkih cena, kao i više cene kreditiranja.

Bruto domaći proizvod u četvrtom kvartalu bio je niži za 0,9 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, kada je, prema podacima vladine agencije Statistics Sweden, ostvario određeni rast. Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg očekivali su manji pad, pri čemu je njihova prosečna procena povlačenja iznosila 0.6 odsto. S druge strane, u centralnoj banci Švedske očekivali su pad 1,4 odsto.

Očekuje se da će Švedska ekonomija nastaviti da se smanjuje dok Riksbank podiže kamatne stope kako bi suzbila inflaciju. Ova situacija se već odrazila na prezaduženo tržište stambenih nekretnina, na kome su kamatne stope na hipoteke fiksne u kratkim periodima, piše Bloomberg.

Najočigledniji efekat za sada je pad cena stambenih nekretnina, koji se beleži uporedo sa smanjenjem potrošnje.

Ukupni pad tržišta nekretnina od oko 16 odsto na godišnjem nivou stavio je Švedsku u centar pažnje. Ovo je najveći zabeleženi pad tržišta na svetu, pri čemu se snižavanje cena beleži i u Kanadi, Australiji i Velikoj Britaniji.

Nevolje sa nekretninama takođe utiču i na cene većeg dela novogradnje u najvećoj nordijskoj ekonomiji, a udar osećaju vlasnici na tržištima komercijalnih nekretnina koji su poslednjih godina beležili rast zahvaljujući pozajmicama.

Prognoze Evropske komisije ukazuju na to da bi Švedska mogla biti jedina država članica Evropske unije koja će ove godine imati povlačenje na nivou cele godine, pošto su domaćinstva i dalje pod pritiskom, a investiranje u nove stambene objekte opada.