Zakonom definisane obaveze i poslodavaca i radnika

Da li je svako duže ostajanje na poslu prekovremeni rad?

AnalizaPoslovanjePreduzetnikU fokusu

22.1.2022 08:02 Autor: Ljiljana Begović 11

Da li je svako duže ostajanje na poslu prekovremeni rad? Da li je svako duže ostajanje na poslu prekovremeni rad?
O prekovremenom radu postoje različita mišljenja, često suprotstavljena u zavisnosti od toga da li se posmatra iz ugla poslodavca ili radnika. Neki rad posle... Da li je svako duže ostajanje na poslu prekovremeni rad?

O prekovremenom radu postoje različita mišljenja, često suprotstavljena u zavisnosti od toga da li se posmatra iz ugla poslodavca ili radnika. Neki rad posle isteka radnog vremena smatraju nepotrebnim, jer se može tumačiti nesposobnošću da se obaveze završe u roku, drugi u prekovremenom radu vide mogućnost postizanja boljeg učinka, ali i veće zarade.

Prema zakonu, na zahtev poslodavca zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Zakon predviđa da tokom jedne radne nedelje broj prekovremenih radnih sati može da bude najviše osam. Ukoliko na zahtev poslodavca zaposleni rade prekovremeno duže od osam sati nedeljno, zakon predviđa kaznu od 600.000 do 1,5 miliona dinara za poslodavca koji je pravno lice, i od 30.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 200.000 do 400.000 dinara za poslodavca koji je preduzetnik.

Treba naglasiti da prekovremeni rad ne sme biti zadržavanje na poslu duže od propisanog radnog vremena da bi zaposleni završio posao koji u toku dana nije stigao usled neefikasne organizacije radnih zadataka.

Međutim, pojavom novih delatnosti radno vreme, posebno kod dostavljača ili u IT industriji, može biti drugačije organizovano od obaveznih 40 sati nedeljno.

Kancelarije
Foto: Unsplash.com

Advokat Branislav Vještica kaže da određenim delatnostima, odnosno nekim poslodavcima, odgovara da posao bude fleksibilnije organizovan.

„Poslodavci mogu rad organizovati tako što će uspostaviti klizno radno vreme, kao jedan od oblika koji će zaposlenima možda omogućiti bolju efikasnost. U skladu sa procesima rada, pogotovo kada su u pitanju poslovi sa povećanim rizikom po zdravlje radnika, poslodavac može urediti i skraćeno radno vreme. Zakon o radu poznaje institut prekovremenog rada koji se može uvesti u tačno predviđenim okolnostima, pod precizno utvrđenim uslovima, može trajati tačno određeno vreme, a takođe i nameće dodatne obaveze poslodavcu“, objašnjava Vještica u razgovoru za Biznis.rs.

Fleksibilno radno vreme

Novi koncepti rada koji su, pogotovo, došli do izražaja u toku pandemije korona virusa doneli su potrebu za fleksibilnijim načinima organizovanja poslovnih procesa. U takvom konceptu fokus se ne stavlja na vreme provedeno na radu, već na izvršenje zadataka i ispunjavanje datih rokova. Neki poslovi osim radnog vremena omogućavaju i fleksibilnost prostora u kome će se raditi.

Prema rečima našeg sagovornika, da bi se uspostavio prekovremeni rad neophodno je da budu ispunjeni određeni uslovi kao što su viša sila ili iznenadno povećanje obima posla.

„Prekovremenim radom se smatra samo onaj koji je nastao pod faktorom iznenađenja, a ne da je unapred organizovan od strane poslodavca“, napominje advokat Branislav Vještica.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže da se prekovremeni rad uvodi u izuzetnim slučajevima, ali da je takozvani produženi rad postao skoro pravilo, tako da se privatni poslodavci najčešće uopšte ne obaziru na to šta je redovan, a šta prekovremeni rad.

Sastanak
Foto: Rawpixel.com

Po pravilu prekovremeni rad u toku jedne nedelje može da bude maksimalno osam sati, a u toku jednog radnog dana ukupno četiri sata. Međutim, prekovremeni rad se ne poštuje u smislu njegove dužine. S obzirom na mali broj inspektora u Srbiji rad poslodavaca uglavnom ne može da se adekvatno iskontroliše. Ljudi koji rade u delatnostima kao što su građevina, ugostiteljstvo ili trgovina, možda čak i u skoro svim realnim sektorima, ostaju na poslu prekovremeno”, kaže Vuković.

Takođe, prema njegovim rečima, drugi problem je što radnici za prekovremeni rad nisu plaćeni. Prema zakonu, prekovremeni radni sati bi trebalo da budu uvećani za 26 odsto u odnosu na redovnu satnicu.

“Ako jedan sat vredi sto dinara, sledeći prekovremeni bi trebalo da vredi 125 dinara. Imamo velike zloupotrebe prekovremenog rada, ne samo u privatnom, već i u javnom sektoru. Poslodavci najčešće prekovremene sate ne plaćaju, već ih pretvaraju u slobodne dane, tako da ako imate osam sati prekovremeno poslodavac će reći da jedan dan ne radite, mada to nikako ne bi trebalo izjednačavati. Osam “običnih” i osam sati prekovremenog rada nikako nije isto”, naglašava potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Advokat Branislav Vještica kaže da prema Zakonu o radu poslodavac ima obavezu vođenja evidencije prekovremenih sati radnika.

„U platnim listama, ako je postojao prekovremeni rad on mora biti evidentiran, u suprotnom poslodavac rizikuje da plati kaznu u iznosu do 300.000 dinara“, ističe Vještica.

  • LJUBIŠA

    22.1.2022 #1 Author

    Sve zavisi od delatnosti firme, dogovor između poslodavca i zaposlenog se unapred definiše i onda nema problema.

    Odgovori

  • SANJA

    22.1.2022 #2 Author

    Prekovremeni rat trebao bi da se naplacuje 120 posto,a to vecina firmi ne radi,znaci kod nas ne postoji prekovremeni rad!!!!

    Odgovori

  • LEPOSAVA

    22.1.2022 #3 Author

    Trebalo bi da bude ….svako ostajanje posle radnog vremena je prekovremeni rad!

    Odgovori

  • VILENJAK

    22.1.2022 #4 Author

    Sve zavisi od poslodavca… Mali broj poslodavaca, ali ih ima u Srbiji koji isplaćuju radnicima svaki minut prekovremeno…što je ok!

    Odgovori

    • DANIJELA

      22.1.2022 #5 Author

      Tako je.

      Odgovori

    • Duki

      24.1.2022 #6 Author

      A da li ima zloupotrebe prekovremenog rada od strane zaposlenog?

      Odgovori

  • MARE

    22.1.2022 #7 Author

    Kad pola ljudi ne radi zbog gripa neophodno je

    Odgovori

    • Ž

      22.1.2022 #8 Author

      Slazem se, ali onda mora biti i placena po Zakonu

      Odgovori

  • ZOKA

    22.1.2022 #9 Author

    Uvek je bilo da kada je obim posla uvecan bude i prekovremenih sati. Nekada te prekovremene sate niko nije placao, sada je drugacije, vecina poslodavaca ih placa.

    Odgovori

  • Ljuba

    23.1.2022 #10 Author

    Upravo suprotno,retko koji poslodavac placa …Česca je varijanta slobodan dan ..ali kao po pravilu,kad se steknu uslovi kojih nece biti i pojeo vuk magarca….A da nije tako pricaju samo SNS botovi …

    Odgovori

  • BIJUTI27

    25.1.2022 #11 Author

    Mora statistika da se ispuni🙃

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...