Digitalizacija ne ugrožava radna mesta, već radnike oslobađa manuelnog posla

Kako će izgledati budućnost rada kada veštačka inteligencija uđe u svakodnevnu upotrebu? Da li će zaposleni izgubiti radna mesta jer će se smanjiti potreba za njihovim radom? Ovo su samo neka od pitanja na koja su pokušali da daju odgovore učesnici konferencije “Budućnost rada 2021 – Dobre inovacije“ u organizaciji Centra za istraživanje javnih politika.

Kako da radnici ostanu na broju, a da se primeni puna digitalizacija, i kako obučiti radnike za primenu novih tehnologija, pitanja su i izazovi sa kojima se suočavaju sve kompanije u svetu, pa i u Srbiji. Bez obzira na to da li su kompanije male ili velike u svakoj je proces digitalizacije izazovan i zahtevan.

Direktor sektora za digitalizaciju i razvoj MK Grupe Aleksandar Bijelić kaže da bi proces automatizacije trebalo podeliti na tri dela – čistu osnovnu automatizaciju, digitalizaciju kao nešto što dovodi u fokus digitalne procese, i treći kome zapravo svi teže – automatizacija i digitalizacija u jednom.

“Jedan od značajnih procesa koje smo uspeli da uspostavimo u kompaniji MK Grupa je proces upravljanja vađenjem i transportom šećerne repe. Taj proces se svodi na to da svi naši kamioni, kojih ima oko 500-600, imaju tablete. Na taj način svi naši vozači dobijaju radne naloge i kreću se po njivama, prikupljaju repu i odvoze je u fabrike. Uvek ponavljam koliko je neverovatno da proces vađenja šećerne repe zahteva digitalizaciju”, navodi Bijelić.

On dodaje da od momenta kada se izvadi iz zemlje šećerna repa, da ne bi izgubila svoja svojstva, mora što pre da dođe do fabrike. U tome je samom procesu rada i smanjenju gubitaka doprinela digitalizacija.

“Proces prijave i odjave radnika smo takođe, u potpunosti automatizovali. Mi imamo oko 6.000 zaposlenih, plus sezonce. Ranije su 44 osobe imale obavezu da prijavljuju i odjavljuju zaposlene. Sada jedan automatski robot radi to za sve nas. S druge strane, niko od ljudi koji su radili na tim poslovima nije dobio otkaz, jer automatizacija ne znači nužno i otpuštanje radnika. Digitalizacija oslobađa ljude manuelnog posla i pruža mogućnost da se više radi na kreativnim i vrednosnim procesima rada”, naglašava Bijelić dodajući i da je sistem elektronskog fakturisanja zaživeo u njegovoj kompaniji pre dve godine, što je dovelo do značajnog ubrzanja tog procesa rada.

On ocenjuje da su nove tehnologije i njihova primena veoma važni, ali da je bitno kako će ljudi upravljati novim tehnologijama i kako će se odvijati njihova implementacija.

“Najvažnija stvar je da ne uvodimo tehnologiju radi tehnologije, jer su nam važniji ljudi, procesi, pa tek onda tehnologija. Takođe, ono što uvek ističem je da treba proveriti da li procese rada možemo da unapredimo sa već postojećom tehnologijom, jer uvođenjem novih tehnologija uvodite i dodatnu prepreku. To znači da zaposleni moraju da nauče da tu istu novu tehnologiju i koriste. To često predstavlja veliki kamen spoticanja, jer koliko god da je dobra i korisna, nova tehnologija neće biti iskorišćena u svom punom kapacitetu ako se ne upotrebljava na pravi način”, smatra Bijelić.

On kao primer navodi bespilotne traktore koji umesto vozača mogu da obavljaju oko 95 operacija samostalno, ali da, na primer, takvi traktori predstavljaju opasnost za saobraćaj.

Dekan FEFA fakulteta i izvršni partner EM Analytic Solutions, Milan Nedeljković slaže se sa tim da tehnologija koliko god bila dobra mora da ima i punu primenu.

“Kada je primena veštačke inteligencije u pitanju imamo dosta kompanija koje su daleko odmakle u tome, kao što su preduzeća koje se bave telekomunikacijama, koje su lideri u tome. Industrija kao što je bankarstvo dosta koristi inovativna rešenja, ali ima i puno prostora za napredovanje. Sektor osiguranja je, što se tiče upotrebe veštačke ineligencije, i dalje ograničen. Kada je reč o trgovini, nivo primene rešenja nije iznad proseka. Postoje kompanije koje imaju plan da implementiraju veštačku inteligenciju, dok su neke to već i uradile.

Na konferenciji “Budućnost rada 2021 – Dobre inovacije“, učesnici su se bavili i temom obrazovanja, odnosno obučavanja kadrova koji će moći da idu u korak sa procesima rada i digitalizacijom.

Dekan FEFA fakulteta kaže da su kod digitalizacije i njene primene ključni ljudi.

“Mi možemo da napravimo novo tehnološko rešenje i novi model, ali ljudi su ti koji moraju da ga koriste. Ako tehnologija ima mogućnost generisanja nove profitne prilike, neophodno je da i ljudi prihvate. Ne možemo svi biti programeri, niti to treba da budemo, bitno je da omogućimo ljudima da razumeju šta digitalizacija nudi i kako može da se primeni”, ističe Milan Nedeljković.

On naglašava da je za budućnost rada izuzetno bitna multidisciplinarnost.

“To je ključna stvar za ljude danas. Jedini put da opstanete u modernom društvu je da znate da radite više različitih stvari. Fakulteti moraju da koriguju način na koji obrazuju ljude, jer se u poslovnom svetu procesi brzo menjaju”, navodi Milan Nedeljković.

Direktor sektora za digitalizaciju i razvoj MK Grupe Aleksandar Bijelić takođe smatra da je multidisciplinarnost podrazumevana ako želite da budete u korak sa promenama na tržištu.

“Iako smo veoma napredna IT država nema puno ljudi koji se bave multidisciplinarnim pristupom digitalizacije. Više su to usko fokusirani procesi rešavanja jednog dela problema ne celog spektra. Povezivanjem različitih institucija sa tržištima dobilo bi se na obrazovanju kadrova koji imaju znanja koja su primenljiva”, zaključuje Bijelić.