Angažovanje uglavnom preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima

I pored velikih dnevnica nema dovoljno sezonskih radnika u Srbiji

AnalizaPoreziPoslovanjePreduzetnikU fokusu

27.4.2022 16:14 Autor: Ljiljana Begović 18

I pored velikih dnevnica nema dovoljno sezonskih radnika u Srbiji I pored velikih dnevnica nema dovoljno sezonskih radnika u Srbiji
Od početka prolećne sezone kada startuju poljoprivredni radovi, kreće i najveća tražnja za zapošljavanjem sezonskih radnika. Od kada je 2019. godine počeo da se... I pored velikih dnevnica nema dovoljno sezonskih radnika u Srbiji

Od početka prolećne sezone kada startuju poljoprivredni radovi, kreće i najveća tražnja za zapošljavanjem sezonskih radnika.

Od kada je 2019. godine počeo da se primenjuje Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonaca, prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) broj radnika u tzv. sivoj zoni je prepolovljen.

Poslodavci se često žale kako nemaju dovoljno sezonskih radnika i pored sve većih dnevnica, koje branjem određenih vrsta voća idu i do 8.000 dinara.

Prema podacima NALED-a za poljoprivredne sezonske poslove putem zvaničnog državnog portala „Sezonski radnici“ najviše se prijavljuju građani starosti od 45 do 60 godina.

Specijalista za regulatornu reformu u NALED-u Isidora Šmigić, kaže da je najveća potražnja za radnicima u Vojvodini, odnosno Novom Sadu, Subotici i Somboru, ali da se portal koristi i u ostalim krajevima Srbije.

„Ipak treba imati u vidu da postoji manjak radne snage na terenu, a iz razgovora sa poljoprivrednicima i poslodavcima, dok smo razvijali portal ‘Sezonski radnici’, čuli smo da ponekada postoji potreba i za dovođenjem radnika iz inostranstva“, rekla je Šmigić.

Ona je dodala je među korisnicima portala oko jedan odsto stranaca.

Šmigić je istakla da portal omogućava fizičkim i pravnim licima da prijave sezonske radnike u poljoprivredi, a da je za tri godine, koliko postoji taj portal, angažovano više od 60.000 ljudi.

U najvećem broju slučajeva poslodavci sezonske radnike angažuju putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Prednosti ovakve vrste angažovanja je to što su namenski, odnosno radnici se mogu po tom osnovu zaposliti na maksimalnih 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini.

Branje malina
Foto: Unsplash.com

Mane ovakvog vida zaposlenja su troškovi koju su viši nego kod ugovora o radu, jer ugovor o privremenim i povremenim poslovima na spada u radno angažovanje, već je tzv rad van radnog odnosa.

Prema rečima advokata Branislava Vještice na minimalnu neto zaradu od oko 35.000 dinara, troškovi poreza i doprinosa u proseku iznose 17.000 dinara (1/2 neto zarade), a za većinu lica (radnike starije od 26 godina, nezaposlene, lica zaposlena sa nepunim radnim vremenom i korisnike starosne penzije) mogu biti i skoro 23.000 dinara (2/3 neto zarade).

Nakon zaključenja ugovora, poslodavac treba da podnese prijavu na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za onog radnika koji nije pre toga već bio osiguran po nekom drugom osnovu.

To znači ako angažuje nezaposleno lice ili korisnika starosne penzije, poslodavac podnosi prijavu na obavezno socijalno osiguranje, dok prilikom angažovanja zaposlenih lica koja nisu angažovana na puno radno vreme, podnosi prijavu na obavezno socijalno osiguranje do iznosa punog radnog vremena.

U slučajevima kada angažuje radnike preko omladinske ili studentske zadruge, tada poslodavac ima obavezu da izvrši prijavu radnika i za njih uplati doprinose.

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, naknade za obavljanje privremenih i povremenih poslova imaju poreski tretman kao i zarade, pa se na ugovorenu naknadu, plaća porez na zarade po stopi od 10 odsto, s tim da se osnovica za obračun poreza ne umanjuje za neoporezivi iznos zarade.

Ukoliko poslodavac za sezonske ili povremene poslove angažuje korisnike starosne penzije, u obavezi je da plati doprinos za osiguranje od nezaposlenosti, a od 2019. godine i doprinos za zdravstvo.

Kome su namenjeni ugovori o privremenim i povremenim poslovima?

Po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima mogu se angažovati nezaposleni, starosni penzioneri i zaposleni sa nepunim radnim vremenom – do punog radnog vremena, kao i članovi omladinske i studentske zadruge do 30 godina života.

Radnici koji rade po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima nemaju prava koja imaju redovno zaposleni, poput plaćenog bolovanja, plaćenog prekovremenog rada, plaćenog odsustva, godišnjeg odmora.

Naš sagovornik navodi da iako radnici angažovani na ovaj način nemaju prava koja ostvaruju zaposleni u okviru radnog odnosa, poslodavac ukoliko želi, on može ugovorom definisati i omogućiti radniku da ostvari i ova prava.

Dodatno, može se ugovoriti i isplata naknade troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa posla, naknade za ishranu, o čemu odlučuje poslodavac u skladu sa opštim aktom i svojim finansijskim mogućnostima, pri čemu ne postoji njegova obaveza isplate navedenih troškova, već je isplata predviđena kao mogućnost, a obaveza postaje ukoliko bi bila utvrđena u pravilniku o radu ili drugom opštem aktu ili u ugovoru.

Radno vreme definiše se ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, a može se sklopiti za puno, ali i pola radnog vremena.

„Važno je razgraničiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima i ugovor o delu, budući da oba predstavljaju rad van radnog odnosa, dok je glavna razlika što se kod ugovora o delu radi isključivo o obavljanju poslova koji su van delatnosti poslodavca, dok se za privremene i povremene poslove može zaključiti ugovor i za obavljanje poslova u okviru delatnosti poslodavca“, zaključuje advokat Branislav Vještica.

  • JOVANA

    27.4.2022 #1 Author

    Naporan posao, a velike dnevnice

    Odgovori

  • TATJANA

    27.4.2022 #2 Author

    Dobro placeno a ljudi nece da rade

    Odgovori

    • SNEZANA

      28.4.2022 #3 Author

      Izgleda da je I to dzaba nasim ljudima…

      Odgovori

  • GOCA BG

    27.4.2022 #4 Author

    Uvek isti problem svake godine…

    Odgovori

  • SANJA

    27.4.2022 #5 Author

    Dal su visoke dnevnice za tu vrstu posla

    Odgovori

  • STRELAC

    27.4.2022 #6 Author

    Mislim da dnevnica od 8000rsd nije realna,ako neko zaista i nudi te pare rekla bih da je prevara.Koliko se secam od prosle godine dnevnica je bila oko 4000-5000rsd,sto opet nije malo,ali branje malina je zaista krvav posao.

    Odgovori

  • kaćica

    27.4.2022 #7 Author

    Nece ljudi da se muce.

    Odgovori

  • MARA

    27.4.2022 #8 Author

    Neće narod ništa da radi..

    Odgovori

  • NINO

    28.4.2022 #9 Author

    Dzaba kada je dobro placeno, kada ima i svakakvih poslodavaca.
    Negde je milina raditi, a u vecina slucajeva je ropstvo.

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    28.4.2022 #10 Author

    Ako su 2019.uvedene mere kojima je prepolovljen broj sezonskih radnika, ocito je stvar u pogrešnim merama.

    Odgovori

  • MARKO7

    28.4.2022 #11 Author

    Pa kad omladina ide iz države

    Odgovori

  • Anna

    28.4.2022 #12 Author

    Izuzetno težak posao. Zato je mali odziv.

    Odgovori

  • NATI29

    28.4.2022 #13 Author

    Svake godine isti problem

    Odgovori

  • BOJANA

    28.4.2022 #14 Author

    Naporan je to posao.

    Odgovori

  • Lolek

    28.4.2022 #15 Author

    I posle se zale

    Odgovori

  • jelena93

    28.4.2022 #16 Author

    Nije uopste lako zaraditi tu dnevnicu, kao sto se cini..

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    28.4.2022 #17 Author

    sada je kasno da se traže radnici, godinama je rad u srbiji obezvređen mnogi su otišli trbuhom za kruhom i sada se svi čude kako nema radnika dobrog radnika treba ceniti i pošteno platiti

    Odgovori

  • JANA

    28.4.2022 #18 Author

    Svi hoce leba preko pogace nece da moze

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...