Kako se plaćaju porez i doprinosi za direktora preduzeća?

Direktor privrednog društva može biti zaposlen u preduzeću i primati platu, a takođe može biti i jedan od osnivača firme, ali bez zasnivanja radnog odnosa.

Potpisivanjem ugovora o radu direktor stiče prava i obaveze koje važe i za sve zaposlene. To znači da ima prava na zaradu na koju firma plaća porez i doprinose, koji se obračunavaju po istim principima kao i za ostale radnike u preduzeću.

U slučaju da direktor nije zasnovao radni odnos u privrednom društvu čiji je osnivač, za njega moraju biti plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Doprinosi se obračunavaju na minimalnu osnovicu, koja se menja svake godine.

Radni odnos direktora nije obavezan, u smislu da ne mora da ima zaključen ugovor o radu sa društvom kao poslodavcem. Ali to jeste jedan od opcija ukoliko direktor u praksi obavlja rad u preduzeću, umesto da samo zastupa društvo.

Advokat Dragana Vidaković kaže da ukoliko direktor radi i za to prima platu, u tom slučaju i zasniva radni odnos sa preduzećem. Kao i svaki drugi radni odnos, i ovaj se zasniva ugovorom o radu.

“Takav ugovor o radu mora da ima sve obavezne elemente iz člana 33. Zakona o radu, kao i ugovor o radu sa bilo kojim drugim zaposlenim. Direktor ima sva prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor o radu se može zaključiti na neodređeno vreme, kao i na određeno vreme ukoliko je mandat direktora unapred ograničen. Međutim, ako direktor ima zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme, poslodavac mu ne može otkazati ugovor o radu zbog toga što je direktoru istekao mandat ili je razrešen. Bez obzira što je njegov korporativni status kao direktora okončan, on je još uvek u radnom odnosu kod poslodavca na neodređeno vreme”, kaže Vidaković.

Ona dodaje da poslodavac tada ima dužnost da direktoru ponudi aneks ugovora o radu radi premeštaja na druge odgovarajuće poslove. Ukoliko poslodavac nema slobodnih odgovarajućih poslova, to lice postaje višak zaposlenih i poslodavac može sprovesti proceduru u kojoj mu otkazuje ugovor o radu kao tehnološkom višku.

Prema drugom modelu, direktor može biti angažovan u društvu ali da pritom ne zasniva radni odnos po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora.

“Iako se ne zasniva radni odnos direktora u društvu, direktor i društvo najčešće žele svakako da regulišu svoje odnose, kao i nakandu za rad direktora. U ovom slučaju to čine ugovorom o pravima i obavezama direktora”, objašnjava Vidaković.

Ugovorom o pravima i obavezama direktora na prvom mestu se ugovara koliku naknadu će direktor primati od društva za svoj rad. Ova naknada nije zarada već, u smislu obaveznog socijalnog osiguranja, ima karakter drugih prihoda.

Dalje se ugovorom regulišu prava i obaveze direktora u odnosu na društvo, kao i prava i obaveze društva u odnosu na direktora.

Naša sagovornica navodi da se ponekad dešava da je ugovorom predviđen besplatan rad direktora. Međutim, ova praksa je retka jer se porez i doprinosi plaćaju na ostvareni prihod koga u ovom slučaju nema.