Frilenserima penzijski staž i zdravstveno osiguranje, ali ne i pravo na bolovanje

Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koje će stupiti na snagu 1. januara 2023. godine, biće definisan status frilensera u Srbiji. Tako će radnici na internetu od sledeće godine imati penzijski staž, kao i pravo na zdravstveno osiguranje.

Ono što frilenseri neće imati je osiguranje od nezaposlenosti, što znači da po prestanku rada neće imati pravo na naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje, a neće moći ni da otvore bolovanje.

Plan je da se zakon donese do kraja godine, a podzakonska akta neophodna za njegovu primenu do kraja februara 2023.

Prema rečima pomoćnika ministra finansija Dragana Demirovića, za frilensere se tražio model koji će omogućiti određena prava, ali da finansijsko opterećenje ne bude preveliko, i zato su predviđena dva rešenja – za one koji zarađuju manje i za one kojima je to stalan izvor prihoda, a ne dodatna zarada.

„Oni koji se budu oporezivali prema modelu predviđenom za niže zarade (model A) doprinos za zdravstveno osiguranje plaćaju na minimalnu osnovicu koja je predviđena Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a ona sada iznosi oko 1.400 dinara“, rekao je Demirović na panel diskusiji “Fiskalni i finansijski aspekti poslovanja preduzetnika”, u organizaciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Dakle, prva grupa frilensera koja zarađuje do 96.000 dinara kvartalno neće plaćati nikakav porez državi. Jedina obaveza će im biti minimalni doprinosi za zdravstveno osiguranje, kako bi se izbeglo da ostanu zdravstveno neosigurani.

Za frilensere kojima je rad na internetu stalan i jedini izvor prihoda i koji zarađuju više od 96.000 dinara kvartalno plaćaće porez na dohodak prema modelu B.

U tom slučaju osnovica se sastoji od normiranih troškova u dinarskom iznosu od 57.900 dinara za kvartal i ona se uvećava za 34 odsto bruto ostvarenog prihoda. Na nju se plaća porez na dohodak po stopi od 10 odsto, a doprinosi za obavezno penzijsko osiguranje na zakonom propisanu stopu na oporezivi prihod, s tim što je najmanji iznos doprinosa onaj koji se obračunava na minimalni iznos doprinosa za PIO osiguranje.

“Ovim izmenama i dopunama zakona želeli smo da velikom broju frilensera, koji su zapravo fizička lica, obezbedimo adekvatan poreski tretman. Ipak, ova rešenja ne bi trebalo da budu trajna za radnike na internetu, već bi u budućnosti trebalo da se opredele za neki drugi način poslovanja i da postanu preduzetnici ili zaposleni, čime bi stekli veća prava i definisan status”, zaključio je pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović.

Podsetimo, prema Zakonu o porezu na dohodak građana frilenseri koji posluju kao fizička lica pre uvedenih promena bili bi oporezovani u opsegu od 32 odsto do čak 45 procenata ukupnih prihoda koje ostvaruju. U slučaju registrovanja pravnog lica i primanja uplata na ovaj način znatno može da se smanji poresko opterećenje u odnosu na ukupan prihod.

Međutim, za većinu onih koji ostvaruju mesečne prihode do 300-400 evra organizovanje kroz pravno lice je potpuno neisplativo, jer neke fiksne mesečne obaveze iznose minimum 150 evra, što opet u procentima ispada oko 50 odsto njihovog prihoda.

Za one koji zarađuju veće iznose na raspolaganju su dva najčešća oblika organizovanja pravnog lica – preduzetnik i d.o.o.

Neke od prednosti preduzetnika (iz ugla frilensera) su jednostavna registracija, jednostavno i brzo gašenje preduzetnika, mogućnost privremenog prekida delatnosti u mesecima kada fizičko lice ne radi (ne obavlja delatnost), pa tada nema ni obavezu plaćanja poreza i doprinosa.

Takođe, preduzetnik na raspolaganju ima i nekoliko oblika oporezivanja. Može izabrati paušalno oporezivanje, koje podrazumeva da se porez i doprinosi plaćaju na unapred određenu osnovicu, prema Rešenju Poreske uprave ili preduzetnik knjigaš.