Unapređenje računovodstvene profesije i kvaliteta finansijskih izveštaja je državni interes

Računovođe su od početka godine imale pune ruke posla jer su morale da se prilagode novim propisima Zakona o računovodstvu. Najveća novina je to što usluge računovodstva sada mogu da obavljaju samo licencirane računovođe upisane u Registar Agencije za privredne registre.

Mnogi pružaoci računovodstvenih usluga nisu ispunili te uslove do roka predaje finansijskih izveštaja za 2022. godinu, odnosno do 31. marta 2023.

“Pribegavalo se u praksi različitim mogućnostima. Neki zakonski zastupnici su pristali da oni budu odgovorni i za dostavljanje i sastavljanje finansijskih izveštaja. Dešavalo se da su zastupnici menjali ugovore sa pružaocima računovodstvenih usluga, tako da su računovođe ostale da obavljaju poslove vođenja poslovnih knjiga, knjiženja i sastavljana poreske prijave, a ugovorom su posebno poverili pružaocu računovodstvenih usluga upisanom u Registar APR-a da dostavi finansijski izveštaj. Zbog nastale situacije, nije unapređena u celosti pravna sigurnost u dostavljanju finansijskih izveštaja za 2022. godinu”, kaže predsednica Udruženja Računovdstvena komore Srbije mr Snežana Mitrović.

Da li su neke računovođe imale problema zbog toga što nisu upisane u Registar APR-a, da li su plaćali kazne?

“Računovođe koje nisu ispunile uslove da se upišu kao pružaoci računovodstvenih usluga u Registar APR-a, po našim saznanjima, nisu rizikovali da dostavljaju finansijske izveštaje za 2022. godinu. Ti izveštaji bi se smatrali nepotpunim, što bi podrazumevalo velike prekršajne kazne za pravno lice. Međutim, sistemskim rešenjem u PIS-u kod APR-a bila je moguća i zloupotreba, da se u postupku dostavljanja finansijskog izveštaja upiše tuđi matični broj, odnosno registrovanog pružaoca računovodstvenih usluga.

Mi smo iz Komore upozorili APR na tu opasnost i predlagali da se u obaveštenju zakonskom zastupniku navede matični broj pružaoca računovodstvenih usluga koji je dostavio izveštaj, da bi zakonski zastupnik mogao da proveri da li je to pravno lice, odnosno preduzetnik, sa kojim ima zaključen ugovor o vođenju poslovnih knjiga.

Očekujemo da će APR to u PIS-u obezbediti kod dostavljanja finansijskih izveštaja za 2023. godinu, da bi se obezbedila pravna sigurnost kod dostavljanja izveštaja.”

Da li su zbog neophodnih licenci računovođe podigle cene svojih usluga?

“Članovi Računovodstvene komore Srbije primenjuju interni Pravilnik o polaznim osnovama za vođenje poslovnih knjiga koji smo doneli 2019. godine. Svakako da se cene usluga povećavaju i prate inflaciju, ali se povećavaju usled povećane složenosti i odgovornosti kod vođenja poslovnih knjiga u skladu sa zakonom. Međutim moramo napomenuti da ni u jednoj profesiji kao u računovodstvenoj nije toliko izražena nelojalna konkurencija, gde se za iznose od 10 ili 20 evra računovođe otimaju za klijente.

Računovodstvenu komoru Srbije smo i osnovali, između ostalog, da bismo radili na podizanju nivoa ove veoma važne profesije za zakonske zastupnike i državu, da definišemo polazne osnove za vođenje poslovnih knjiga i da se suzbija nelojalna konkurencija, koju čine uglavnom nedovoljno stručne računovođe, bez poštovanja etičkog kodeksa u radu.”

Kako ste zadovoljni radom i ciljevima koje je postigla Računovodstvena komora?

„Računovodstvena komora Srbije osnovana je pre pet godina kao kontinuitet saradnje koju sam sa računovođama ostvarila u reformama, pre svega kod uvođenja objedinjene naplate, u reformi institucija, Poreske uprave, Fonda PIO, CROSO i RFZO, gde sam ih predstavljala u našoj zajedničkoj saradnji. Objedinjena naplata je od 1. marta 2014. godine doprinela konsolidaciji javnih prihoda u budžetu, jer je uspostavljena kontrola u naplati poreza i doprinosa koja nije postojala 11 godina.

U RKS smo od 2018. godine nastavili te aktivnosti prema Statutu, da pomognemo da se unapredi ova važna računovodstvena profesija. Imali smo desetine stručnih panela na kojima smo analizirali i predlagali stručne inicijative koje smo dostavili Ministarstvu finansija, da se unaprede propisi i procedure.

Da su sve naše predloge uvažili, mogli bismo sa zadovoljstvom reći, da smo unapredili poslovni ambijent i obezbedili pravnu sigurnost u radu. Međutim, uvažen je deo naših predloga, koji su značajni za unapređenje poslovnog ambijenta.“

Na koje je sve izmene u poslovanju RKS imala uticaj?

„Neke od izmena su – izmene Zakona o računovodstvu, gde smo kroz inicijativu uspeli da se finansijski izveštaji dostavljaju samo jednom godišnje, najkasnije do 31. marta za prethodni izveštajni period, da mikro i mala pravna lica dostavljaju skraćeni set finansijskog izveštaja, kao i da se u opštem aktu pravno lice ili preduzetnik može opredeliti da li će se voditi robno knjigovodstvo, kao pomoćna evidencija, u prometu na malo.

Izmenama ZPPPA doprineli smo da se poreska akta dostavljaju isključivo elektronski, pa je na portalu Poreske uprave formirano i poresko sanduče. Doprineli smo inicijativom da se unapredi procedura i formatiranje podataka od strane Poreske uprave za uplaćeni doprinos za PIO, kada se za zaposlene koristi subvencija, gde se formatirani podaci dostavljaju putem Jedinstvene baze podataka kod CROSO, da bi Fond PIO mogao adekvatno obezbediti evidenciju staža za sve osiguranike.

Inicirali smo tokom donošenja Zakona o elektronskom fakturisanju da se SEF formira u Poreskoj upravi u okviru Posebnog informacionog sistema. To, na žalost, nije prihvaćeno, ali smo inicijativama doprineli izmeni Zakona o fiskalizaciji i Zakona o PDV-u. Od osnivanja Računovodstvene komore Srbije inicirali smo ukidanje Obrasca POPDV koji se od 1. jula 2018. godine podnosi uz PDV prijavu, ali nismo to uspeli i zbog toga su PDV evidencije u Srbiji najsloženije u odnosu na sve evropske zemlje i zemlje u okruženju.

Doprineli smo kod izmene Pravilnika o PDV evidenciji da se povrat dobara ne smatra „obavezno“ novim prometom, već ako je ugovorom predviđena mogućnost povrata dobara da se ide na knjižno odobrenje i izmenu poreske osnovice u skladu sa zakonom. Nažalost, pravilnikom o PDV evidenciji nije ukinut Obrazac POPDV i posle uvođenja e-fakture i evidencija PDV na SEFu, što je dodatno opterećenje za rad računovođa i PDV obveznika i uvodi ih u pravnu nesigurnost.

Na našu inicijativu raspisan je tender za odabir ponuđača koji će raditi na informaciono tehničkom rešenju da se povežu baze podataka SEF u Ministarstvu finansija i SUR kod Poreske uprave.

Ovo su samo neki od uspeha RKS u poboljšanju poslovnog ambijenta i pravne sigurnosti rada.“

Da li imate u okviru Komore neke nove planove i ciljeve?

“Zahvalni smo na dosadašnjoj saradnji svim članovim RKS, predstavniicma institucija, pre svega Poreske uprave i Fonda PIO i svim poslovnim udruženjima sa kojima smo organizovali stručne panele u cilju analize propisa i procedura i predlagali kroz inicijative da se unaprede propisi i poslovni ambijent i pravna sigurnost u radu. Nastavićemo sa aktivnostima kojima stručno pomažemo zakonskim zastupnicima, računovođama, i pre svega državi, da se unaprede uslovi za rad i poslovni ambijent, ali i da se zaštiti domaća privreda.“

Kakav je položaj računovođa u Srbiji? Koliko su plaćeni i cenjeni u odnosu na neke druge evropske zemlje?

“Računovođe u Srbiji, kao i druge profesije, nisu adekvatno plaćene prema istim zanimanjima u evropskim zemljama. Za to se moramo boriti svi zajedno, ali i udruženi u Računovodstvenoj komori Srbije i drugim poslovnim udruženjima. Bez kvaliteta u finansijskom izveštavanju nema ni kvaliteta u poreskim izveštajima, ni tačno utvrđenim poreskim obavezama po osnovu kojih se uplaćuju poreski prihodi u budžet Srbije. Unapređenje računovodstvene profesije i kvaliteta finansijskih izveštaja je interes države.

Sadašnji Zakon o računovodstvu daje monopol određenoj profesionalnoj organizaciji, za sertifikovanje profesionalnih računovođa. Inicirali smo ka Ministarstvu finansija da oni urede program i da budu nadležni za sertifikovanje računovođa i izdavanje profesionalnog zvanja, na osnovu jednodnevnog stručnog ispita, koji će obuhvatiti primere važnih obračunskih računovodstvenih postupaka i primer sastavljanja finansijskog izveštaja i poreske prijave i poreskog bilansa.“