Privrednici još uvek čekaju poresku reformu, značajne izmene u oporezivanju zarada, e-fakture kreću od 1. maja

Poreska reforma koju željno iščekuju mnogi privrednici, ali i građani, još nije započeta u punom kapacitetu, ali su neki značajni pomaci ipak ostvareni u 2021. godini.

Svakako najznačajniji novi propis koji je usvojen u proteklih 12 meseci jeste Zakon o digitalnoj imovini. Sve ostale izmene i dopune poreskih zakona (zakon o porezu na dobit pravnih lica, zakon o porezu na dohodak građana) odnose se prevashodno na usklađivanje ove regulative sa novodonetim zakonom o digitalnoj imovini.

„Ovaj zakon pruža pravni okvir za trgovanje digitalnom imovinom na teritoriji Republike Srbije. Napomenuću da je najpoznatiji predstavnik digitalne imovine, za koga su sigurno svi čuli – bitcoin (kao digitalna valuta). Zakon o digitalnoj imovini digitalne valute upravo naziva imovinom, a ne valutom, što znači da ukoliko kupite neku digitalnu valutu vi ste u stvari, sa aspekta Zakona, stekli imovinu (poput akcija ili obveznica)“, kaže za Biznis.rs poreski savetnik iz PSK Accounting agency Gordana Aritonović.

Ono što je usklađeno poreskim zakonima jeste da se prenos (prodaja) digitalne imovine oporezuje kao kapitalni dobitak, i poreski obveznik je u obavezi da obračuna i plati porez na kapitalnu dobit.

„Tačnije, ovo znači da prilikom prodaje digitalne imovine treba utvrditi razliku između nabavne i prodajne vrednosti digitalne imovine i ukoliko je ta razlika pozitivna ona predstavlja osnovicu za utvrđivanje poreza na kapitalni dobitak. Ovaj porez trenutno iznosi 15 odsto“, objašnjava Aritonović.

Za sve koji planiraju da se bave kupovinom i prodajom digitalne imovine bitno je da moraju da imaju dokumenta kojima potvrđuju nabavnu, odnosno prodajnu vrednost takve imovine, a u svrhu utvrđivanja kapitalnog dobitka.

Izmene i u zakonima o PDV-u, porezu na dohodak…

Sigurno najznačajnija izmena kod Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV) odnosi se na promet iz oblasti građevinarstva. Naime, primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva je istovremeno i poreski dužnik samo ukoliko je vrednost pojedinačnog prometa veća od 500.000 dinara bez PDV-a. To praktično znači da je pravno lice, obveznik PDV-a koji vrši uslugu u oblasti građevinarstva čija je vrednost manja od 500.000 dinara, u obavezi da na računu iskaže osnovicu i PDV, što do sada nije radio. Do sada je PDV obračunavao primalac dobara i usluga u oblasti građevinarstva kao poreski dužnik.

Još nekoliko novina vezanih za poresku politiku donela je 2021. godina, iako će se većina usvojenih promena primenjivati od 2022. godine.

Prema usvojenim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, predviđeno je fiskalno rasterećenje zarada. Propisano je povećanje neoporezivog dela zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara, a smanjena je i stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) na teret poslodavca za 0,5 odsto.

Takođe, usvojene su i sledeće izmene:

• Produžava se period primene poreskog oslobođenja po osnovu zarade kvalifikovanih novozaposlenih lica tako što se propisuju dodatni uslovi za nastavak ostvarivanja prava do kraja 2025. godine

• Nova olakšica za novozaposlena lica koja u periodu od 1. januara 2019. do 28. februara 2022. nisu imala status osiguranika zaposlenog, preduzetnika, niti osnivača zaposlenih u svom društvu

• Nova olakšica za poslodavce (pravna lica) koji u okviru svoje delatnosti obavljaju istraživanje i razvoj na teritoriji Republike Srbije

• Oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak za obveznika koji autorsko i srodna prava i prava industrijske svojine u celosti unese kao nenovčani ulog u kapital privrednog društva rezidenta Republike Srbije

• Umanjenje dohotka za oporezivanje godišnjim porezom na dohodak građana za obveznike koji imaju manje od 40 godina života

• Izuzimanje od oporezivanja naknade koju ostvaruju studenti koji obavljaju učenje kroz rad kao materijalno i finansijsko obezbeđenje

U Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, predložena je izmena kojom se povećava procenat umanjenja propisanih iznosa poreza na upotrebu motornih vozila, za putnička vozila radne zapremine motora preko 2.000 kubika, koja su starosti od pet do 20 godina.

Produžen privremeni način oporezivanja frilensera

Radnici koji su zaposleni kao frilenseri i dalje će se oporezivati po dosadašnjem modelu, koji je privremeno rešenje dok se ne donesu izmene zakona koje bi trajno rešile njihov status.

Prema sadašnjem modelu, odnosno dogovoru vlade i predstavnika frilensera, oni koji mesečno zarađuju nešto više od 500 evra nemaju finansijskih obaveza, oni koji zarađuju 1.000 evra mesečno treba da izdvoje oko 13 odsto, a oni koji zarađuju 2.000 evra oko 20 procenata za plaćanje poreza.

Prema sadašnjem rešenju, nema samooporezivanja, odnosno samoprijavljivanja prihoda. Poreska uprava će slati rešenja frilenserima koji zarađuju više od 768.000 dinara godišnje.

Primena e-faktura od maja 2022. godine

Obavezna primena elektronskog fakturisanja u transakcijama unutar javnog i privatnog sektora startovaće 1. maja 2022. godine. Ova sistemska reforma donosi veliku promenu za više od 10.000 korisnika javnih sredstava, kao i 125.000 preduzeća, jer više neće izdavati i primati fakture na papiru, a elektronska procedura za sve njih značiće niže troškove, manje birokratije i brže plaćanje, dok će državi obezbediti efikasniji nadzor nad poreskim prihodima i smanjenje sive ekonomije.

Najveći broj preduzetnika koji će morati da evidentira promet preko online fiskalnih uređaja, a koji ranije nisu imali tu obavezu, dolazi iz uslužnih delatnosti poput majstora, frizera, kozmetičara, a pored njih to su i komercijalne kurirske službe, škole stranih jezika, sportski objekti i kockarnice.

Privilegiju da rade bez novih fiskalnih kasa imaće prodavci na tezgama, ali samo oni koji prodaju sopstvene proizvode, što implicira da isto ne važi za preprodavce. Takođe, izuzeti su oni koji se bave poslovima koji se smatraju starim, umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, izuzev kamenorezaca.

Kada je reč o trgovini na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca, poput prodaje preko takozvanih putujućih prodavaca – ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampe, ove kategorije kupcima i dalje neće morati da izdaju fiskalne račune. Isto važi i za čistače cipela, nosače i lica zadužena za naplatu parkiranja.

Fiskalne kase i dalje neće imati pojedine kategorije poput taksista, advokata, veterinara, onih koji obavljaju verske delatnosti, kao ni javni poštanski servis.

Proveru ispunjenosti uslova za dodelu subvencija i utvrđivanje visine iznosa finansijske podrške za obveznike fiskalizacije vršiće Poreska uprava do 28. februara 2022. godine.

Poreska reforma bi trebalo da se završi do kraja 2023. godine, prema najavama ministra finansija Siniše Malog.

Jedan od ciljeva je da se uvede samo jedan račun za sve poreze.

„Sada imamo preko 184 računa ili podračuna na koje građani Srbije plaćaju razne svoje poreske obaveze, takse i drugo, a mi hoćemo da postoji samo jedan. I biće za godinu i po do dve samo jedan račun za sve poreze, a onda će preko algoritma i na odgovarajući način da se kategorišu sve te uplate“, rekao je Mali.