Program "Moja prva plata" kao dobra mera ekonomske politike

Skoro 180.000 mladih nema svoje mesto na tržištu rada

BiznisBolji posaoPreduzetnikU fokusu

25.8.2022 08:01 Autor: Marija Jovanović 9

Skoro 180.000 mladih nema svoje mesto na tržištu rada Skoro 180.000 mladih nema svoje mesto na tržištu rada
Kroz program “Moja prva plata” ove godine proći će 10.000 mladih, starosti do 30 godina, sa najmanje srednjim obrazovanjem i bez radnog iskustva. Program... Skoro 180.000 mladih nema svoje mesto na tržištu rada

Kroz program “Moja prva plata” ove godine proći će 10.000 mladih, starosti do 30 godina, sa najmanje srednjim obrazovanjem i bez radnog iskustva. Program će se sprovoditi kod poslodavaca, u privatnom i javnom sektoru, u trajanju od devet meseci, a realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa.

Nacionalna služba za zapošljavanje će na mesečnom nivou isplaćivati mladima sa srednjim obrazovanjem novčanu naknadu u iznosu od 25.000 dinara, dok mladi sa visokim obrazovanjem mogu da računaju na 30.000 dinara, uz uplatu doprinosa za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Iako je ova mera ocenjena kao dobar potez države koji će pomoći mladima u sticanju prvog radnog iskustva, postavlja se pitanje koliko su oni uopšte zainteresovani za ovaj program imajući u vidu iznose koje će dobiti za svoj rad.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI) Nenad Jevtović u razgovoru za Biznis.rs ovaj program ocenjuje kao dobar korak države u smeru unapređenja položaja mladih, ali ukazuje na to da pomenuti iznosi na dug rok mladima nisu privlačni.

“Ova mera cilja veliki broj mladih i posebno je bitna za one mlade koji se niti školuju niti rade niti su na nekoj obuci. To su mladi u takozvanom NEET položaju i takvih je, od 15 do 29 godina, bilo oko 179.000 u Republici Srbiji u prvom kvartalu 2022. godine. U skladu sa ovako velikim brojem mladih ljudi koji nisu našli svoje mesto na tržištu rada, ova mera ekonomske politike je dobar korak, iako ne znamo njene jasne domete i efekte”, kaže naš sagovornik.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović

Uprkos ograničenjima u pogledu budžetskih sredstava koja se mogu izdvojiti, on kao najveći nedostatak ovog programa ističe upravo iznos koji mladi dobijaju za svoj rad.

“Kada se na to uračuna i trenutna inflacija, iznos koji je opredeljen mladima nije previše privlačan na dugi rok. Ovo ne znači da broj prijavljenih neće dostići ciljani broj od 10.000, ali se postavlja pitanje da li će ova mera biti pristrasna da kretanje radne snage usmerava ka manje produktivnim i manje plaćenim sektorima, i da li je u skladu sa Strategijom pametne specijalizacije u Republici Srbiji„, navodi Jevtović.

On iznosi i poređenje u pogledu očekivane plate, koje je bazirano na trenutnom projektu preobuka u grafičke dizajnere koje sprovodi Institut za razvoj i inovacije.

„Naime, učesnici preobuka iz cele Srbije u anketi koju smo sproveli naveli su da je njihova očekivana plata, koja bi im omogućila život kakav žele, u proseku 100.000 dinara, a najveći broj odgovora kretao se u rasponu od 60.000 do 110.000 dinara. Iako ovaj ispitani uzorak nije reprezentativan, donekle govori o željama mladih u Srbiji”, ističe Nenad Jevtović.

Na pitanje šta pokazuje praksa u svetu, koliko su ovakva izdvajanja iz budžeta delotvorna, i kako komentariše meru pomoći države u iznosu od 100 evra, direktor Instituta za razvoj i inovacije kaže da direktna izdvajanja za mlade koja su se desila u 2022. godini nikako ne bi poredio sa merom “Moja prva plata”, jer se u potpunosti razlikuju.

“Za razliku od direktnih davanja dva puta po 100 evra mera ‘Moja prva plata’ je jasno strukturirana i ciljana mera, koju nikako ne bih smestio u korpu mera koje podrazumevaju helikoptersko prosipanje novca. Što se tiče delotvornosti, mogu reći da nijedna mera ekonomske politike ne može rešiti u potpunosti problem nezaposlenosti mladih u Srbiji, jer je ono višedimenzionalno i vrlo izazovno pitanje za društvo. Posebno je ovo pitanje izazovno zbog sve veće privlačnosti i podsticaja za emigracijom u najrazvijenije privrede Evrope, sa posebnim naglaskom na emigraciju mladih u Nemačku”, kaže Jevtović.

Kako ocenjuje, mera ekonomske politike subvencionisanja poreza i doprinosa za kvalifikovana lica koja nisu bila zaposlena, a koju Vlada Republike Srbije sprovodi od 2020. godine, najuspešnija je mera koja je do sada sprovedena kod nas. Zato je, prema njegovom mišljenju, neophodno ugledati se na nju i sa njom uskladiti ostale mere ekonomske politike, kao što je program “Moja prva plata”.

“Nadam se da će u budućem periodu Nacionalna služba za zapošljavanje objaviti više podataka o prethodnim korisnicima mere ‘Moja prva plata’, kako bismo mi istraživači izašli sa što kvalitetnijim i konstruktivnijim predlozima ka donosiocima odluka i kreatorima ekonomske politike”, zaključuje direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI) Nenad Jevtović.

  • Mike

    25.8.2022 #1 Author

    Nemačka, Švedska,Norveška, SAD…

    Odgovori

  • Anna

    25.8.2022 #2 Author

    Kako ga nije sramota?

    Odgovori

  • GAGA

    25.8.2022 #3 Author

    Krajnje ponizavajuce za ljude koji su zavrsili fakultete da im se nudi da rade za 30.000. Sram ih bilo sve zajedno i drzavu i poslodavce. Posle se zale da ne mogu da nadju radnike. Pa jasno je kao dan zasto

    Odgovori

  • IVAN

    25.8.2022 #4 Author

    A ko je to kriv?

    Odgovori

  • BRANA19

    26.8.2022 #5 Author

    Nista cudno ..

    Odgovori

  • TATJANA

    26.8.2022 #6 Author

    Ovo nece resiti nista na precac, ali je svakako podsticaj

    Odgovori

  • VILENJAK

    30.8.2022 #7 Author

    A krivac je?

    Odgovori

  • LEKI

    10.9.2022 #8 Author

    Zaista porazavajuce

    Odgovori

  • SLAVICA

    2.7.2023 #9 Author

    Porazavajuca brojka…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.