Korisnicima budžetskih sredstava potrebno poslati upozorenje

Koje su koristi od opomene pred utuženje u poslovanju?

AnalizaPoslovanje

14.4.2023 13:18 Autor: Ljiljana Begović 7

Koje su koristi od opomene pred utuženje u poslovanju? Koje su koristi od opomene pred utuženje u poslovanju?
Kao jedno od sredstava da se izbegnu veliki troškovi, kako na strani poverioca tako i na strani dužnika, koristi se opomena pred utuženje. Često... Koje su koristi od opomene pred utuženje u poslovanju?

Kao jedno od sredstava da se izbegnu veliki troškovi, kako na strani poverioca tako i na strani dužnika, koristi se opomena pred utuženje. Često se opomena pred utuženje šalje poslodavcu koji nije isplatio zaradu, zajmoprimcu koji ne vraća zajam, nalogoprimcu koji ne ispunjava nalog.

Pokretanje sudskog postupka iziskuje velike troškove, kako na strani poverioca (tužilac) tako i na strani dužnika (tuženog). U slučaju uspeha u sporu tuženi je dužan da nadoknadi troškove postupka koje je tužilac imao u vezi sa sporom, čime se obaveza tuženog prema tužiocu znatno uvećava (za iznos advokatskih i sudskih troškova)”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs pravnik Aleksa Sovtić iz advokatske kancelarija PC Law.

Radi veće efikasnosti, uštede vremena, ali i troškova, u praksi je preporučljivo da se pre upuštanja u spor dužnik upozori o postojanju duga i nameri da se pokrene sudski postupak u slučaju da ne izvrši svoju obavezu – ovo se radi upravo slanjem opomene pred utuženje.

U privredi, opomene pred utuženje se najčešće šalju u slučaju neplaćenih faktura, kod naplate ugovorne kazne ili kod naknade štete.

“Skrećemo pažnju da je pre pokušaja naplate dugovanog izvršenjem protiv Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, odnosno drugog korisnika budžetskih sredstava, poverilac dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti Ministarstvo finansija najkasnije 30 dana ranije. Dakle, u ovom slučaju opomena nije stvar izbora, već obavezan korak”, ističe naš sagovornik.

Foto: Pixabay.com

Na pitanje šta je najčešće sadržina opomene pred utuženje od strane poverioca prema dužniku, advokat odgovara da ne postoji propisana obavezna sadržina, ali da je uvek preporuka da opomena sadrži dovoljne podatke kako bi dužniku bio jasan pravni osnov njegove obaveze prema poveriocu, u čemu se sastoji njegova obaveza (na primer, da plati dug), način i rok izvršenja obaveze prema poveriocu, kao i napomena koje će posledice nastupiti ukoliko propusti da postupi po opomeni.

Interesantan je postupak za izdavanje platnog naloga koji se pokreće da bi se naplatio dug.

To je, prema rečima advokata, pojednostavljeni sudski postupak za naplatu potraživanja koje je dospelo za naplatu, a koje se dokazuje odgovarajućom verodostojnom ispravom (vrste podobnih isprava su propisane zakonom), i o kojem je dužnik obavešten slanjem opomene pred utuženje.

“Pojednostavljenost u odnosu na opšti sudski postupak se ogleda upravo u tome da platni nalog može da se izda bez održavanja ročišta pred sudom, a ukoliko je dospeli dug manji od 2.000 evra izdaće se platni nalog protiv tuženog iako uz tužbu nije priložena verodostojna isprava, a u tužbi je iznet osnov i iznos dugovanja i naznačeni su dokazi na osnovu kojih može da se utvrdi istinitost tužbenih navoda”, kaže Sovtić.

Pošto je platni nalog izdat, dužnik ima rok od osam dana, odnosno u meničnim i čekovnim sporovima tri dana, u kojem može da izjavi prigovor protiv platnog naloga (naravno, ako smatra da dug iz platnog naloga nije osnovan).

U slučaju da sud ne usvoji predlog za izdavanje platnog naloga ili dužnik blagovremeno ne podnese prigovor, sud će zakazati ročište i nastaviti da vodi parnični postupak po opštem režimu iz zakona o parničnom postupku.

Koja su rešenja za dužnika koji dobije opomenu pred utuženje?

Prvi i najznačajniji korak je da dužnik proceni da li su navodi iz opomene pred utuženje tačni, odnosno da li dug zaista postoji, da li je dug već platio i slično.

“Ukoliko na osnovu podataka iz opomene dužnik ne može da utvrdi postojanje duga, naša preporuka je da kontaktira poverioca i da zajedno sa njim utvrdi sve relevantne činjenice. Ukoliko dužnik utvrdi da dug zaista postoji, najbolja opcija je da dogovori dinamiku otplate duga umesto da dopusti da se pokrene sudski postupak, čime bi se njegovo ukupno dugovanje prema poveriocu znatno uvećalo”, zaključuje pravnik Aleksa Sovtić iz advokatske kancelarija PC Law.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...