NOVI LOCKDOWN Evropska ekonomija ponovo na kolenima, ali manje nego u drugom kvartalu

Kada je Eurostat objavio podatak da je BDP Evropske unije porastao za 12,1 odsto u trećem kvartalu, dok je u Evrozoni bio veći za čak 12,7 odsto, pojavilo se očekivanje da bi ova godina ipak mogla da bude bolja nego što su to ekonomisti predviđali na osnovu makroekonomskih kretanja u prvoj polovini godine. Rast u trećem kvartalu ove godine u EU bio je najveći od 1995. Godine, iako je evropska ekonomija i dalje za oko četiri odsto manja nego što je bila u trećem kvartalu prošle godine.

Međutim, nova eskalacija pandemije korona virusa, koja je dovela do ponovnog uvođenja mera karantina u više evropskih zemalja, ponovo je u fokus vratila recesiju, koja se sada opet nagoveštava u poslednjem kvartalu ove godine. Iako, ovoga puta, ekonomisti očekuju da bi ona mogla da bude manja nego što je to bio slučaj u drugom kvartalu, u jeku prvog talasa korona krize.

Novi karantin – nova recesija

Ipak, nove karantinske mere, iako nešto blaže, definitivno zaustavljaju ionako skroman oporavak evropske ekonomije u poslednja tri meseca.

Već je vidljivo da je u Francuskoj počela ,,druga faza recesije”, posle rekordnog porasta od 18,2 odsto u trećem tromesečju, dok perspektive oporavka za narednu godinu izlaze iz zone realnosti. I Nemačka privreda zabeležila je masivan rast u trećem kvartalu od 8,2 odsto, ali je to i dalje za 4,2 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. U Španiji su razlike još veće – treći kvartal je zabeležio rast od čak 16,7 odsto, ali je to i dalje za 8,7 odsto manje u odnosu na isti kvartal prošle godine, dok je Italiju rast u trećem kvartalu od 16,1 odsto doveo samo do minusa od 4,7 odsto u odnosu na treći kvartal 2019.

Iako su statistički podaci iz trećeg kvartala nagoveštavali kakav-takav oporavak evropske ekonomije, najnovije mere koje su preduzele vlade u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Španiji i drugim evropskim zemljama, ali i epidemiološke cifre, ukazuju na novu silaznu putanju kada je ekonomski rast u pitanju.

Sve oči u EU su uprte u program pomoći od 750 milijardi evra, koji bi trebalo da pomogne u saniranju štete, ali je očigledno do tih para dug put.

Prve procene govore da bi pad ekonomije EU u četvrtom kvartalu mogao da iznosi 2,3 odsto, što govori da ovoga puta mere “lockdown” neće biti tako stroge, bar kada se radi o ekonomskom segmentu. Očigledno je da vlade više nemaju dovoljno novca da bi finansirale radikalno ,,zaključavanje”.

Kina i SAD se brže oporavljaju

Sa druge strane, Kina je uspela da obuzda epidemiju korona virusa, i njena privreda počinje da se oporavlja, i već je dostigla nivo od pre pandemije. Situacija u Americi je u epidemiološkom smislu i dalje veoma ozbiljna, ali se ekonomski parametri popravljaju. Evropa je, pak i dalje duboko u korona krizi, sa neizvesnim vremenskim okvirom za oporavak.

Procene investicionih banaka govore da će se evropske privrede oporaviti od korona krize tek 2023. godine, što Evropu gura na mesto najvećeg gubitnika aktuelne korona krize.

U nedavno objavljenom Jesenjem izveštaju Evropska komisija nagoveštava da će EU u ovoj godini zabeležiti ekonomski pad. Takođe se procenjuje da će ekonomija EU naredne godine imati rast od 4,1 odsto, a 2022. tri odsto. Kako se ističe, u Evrozoni ekonomski pad će biti 7,8 odsto 2020, a zatim će zabeležiti rast od 4,2 odsto 2021. i tri odsto 2022. godine.

Najnovije projekcije rasta i za EU i za Evrozonu malo su veće za 2020. i manje za 2021. u odnosu na ekonomsku prognozu od letos. Evropska komisija procenjuje da se u 2022. ne očekuje oporavak ekonomije na nivo pre pandemije.

I Evropska komisija ističe da su prognoze rasta veoma neizvesne, zbog novih mera ,,zaključavanja” u zemljama članicama.

Srbija sa druge strane, očekuje da bi ekonomski pad u ovoj godini mogao da bude oko jedan odsto (Evropska komisija predviđa pad od 1,8 procenata), i da je prognoza ukalkulisana u najnoviji rebalans budžeta. Ekonomske vlasti se nadaju da bi uz pozitivan razvoj situacije do kraja godine, Srbija mogla da stigne i do ,,pozitivne nule”. Najnovija negativna kretanja u EU ne doprinose baš ostvarenju tog cilja, jer je tržište EU upravo ono gde Srbija najviše izvozi, i odakle stiže ubedljivo najviše investicija. Srbija ipak traži način da bude pozitivni rekorder u evropskim okvirima.