Blokčejn na balkanski način

Svetski mediji već mesecima prate vrtoglavi uspon vrednosti bitcoina, ali i nekih drugih kriptovaluta koje su u globalnoj ponudi. Finansijske institucije, od velikih investicionih fondova do pojedinih centranlnih banaka uveliko su uvrstile digitalnu imovinu u svoj portfolio aktive i proizvoda. A o Ilonu Masku i njegovom kreiranju tržišnih trendova tek da ne govorimo.

Može se, dakle, reći da su kripotovalute, odnosno blokčejn tehnologija na kojoj su zasnovane, uveliko ušle u glavne tokove medija i novca. No to je proces koji se ipak nije dogodio preko noći.

“Svake godine možemo da vidimo da se pojavljuje sve veći broj kriptovaluta u svetu. Procenjuje se da ih trenutno ima više od 7.000, tako da me ne iznenađuje što se i kod nas sve više priča o tome, i očekujem da će biti još više sličnih projekata, pa čak i onih koji će biti orijentisani samo na lokalnu upotrebu, uslovljeno rastom interesovanja i poboljšanom regulativom u vidu zakona o kriptovalutama i digitalnoj imovini. Možemo da primetimo i da interesovanje za njima najviše raste onda kada raste cena poznatih kriptovaluta kao što su bitcoin i ethereum, a njihova trenutna cena je najveća od kada postoje obe valute”, konstatuje u razgovoru za Biznis.rs Dušan Zdravković, blockchain developer u kompaniji Scalable Solutions.

Poslednja u nizu vesti koje su posebno zaintrigirale naš region kada je ova oblast u pitanju, bilo je prošlonedeljno listiranje bosanske kriptovalute RuXCrypto na evropskoj berzi WhiteBit, dok je njeno rudarenje započelo još krajem septembra.

Iako je bilo objavljeno da je to prva regionalna kriptovaluta, naš sagovornik poručuje da je već bilo nekoliko sličnih projekata na ovim prostorima.

Prema njegovim rečima, verovatno najpoznatiji je MobileGo, potekao iz beogradske firme GameCredits, koji je 2017. zabeležio drugi najveći ICO (Initial Coin Offering) u svetu, i na taj način privukao 53 miliona dolara, kao i OriginTrail, slovenačko-srpski startap, koji je imao ICO u 2018.

“Kada je o rudarenju reč, kod nekih valuta koje su na samom početku i kod kojih interesovanje još uvek nije veliko, ono je moguće bez velikih ulaganja, ali profitabilnost zavisi jedino od buduće cene te valute, i verovanja da će ona biti veća nego troškovi uloženi u rudaranje”, objašnjava Zdravković, i dodaje da se uvek mora uzeti u obzir i koja valuta se rudari, jer od toga zavise svi parametri – odnosno prvobitno ulaganje za opremu, troškovi struje koji su u korelaciji sa težinom rudarenja i, na kraju, isplativost kroz vrednost izrudarene valute.

Blokčejn ekspert je za Biznis.rs objasnio troškove rudarenja na primerima dve najtrgovanije kriptovalute: “Bitcoin je sada profitabilno rudariti jedino korišćenjem ASIC mašina specijalno za tu namenu, koje koštaju po nekoliko hiljada dolara i to samo kroz udruživanje sa drugim rudarima (kroz tzv. mining pool), dok je ranije rudarenje bilo moguće grafičkim kartama, pa i znatno slabijim računarima, koje je bilo moguće upotrebiti i za druge potrebe ili rudarenje nekih drugih tokena. Ethereum još uvek može da se profitabilno rudari grafičkim kartama, međutim očekivani prelazak ethereum blockchaina u skorijoj budućnosti na Proof of Stake protokol će izbaciti rudarenje trošenjem električne energije iz priče, pa i potrebu za bilo kakvom opremom jačom od standardnih procesora računara”, napominje Dušan Zdravković.