Bogati i slavni Kinezi razljutili svoje sunarodnike

Bivša glavna urednica kineskog Harper’s Bazaar China Su Mangu dobila je kritike velikog broja ljudi na društvenim mrežama zbog komentara o bogatstvu, koje je iznela tokom boravka u jednom rijalitiju, prenosi BBC.

„Moramo da jedemo bolje, ne mogu da jedem sa tako niskim standardima od 50 juana dnevno“, izjavila je tom prilikom,. Rijaliti je osmišljen kao boravak za 15 poznatih ličnosti u trajanju od 21 dan. Zapanjeni njenim komentarima, korisnici društvenih mreža istakli su da je njihov dnevni obrok obično manji od 30 juana.

Iako je Su, poznata kao „kineski đavo, koji nosi Pradu“, pojasnila da je sve to bio „nesporazum“  i da je na raspolaganju imala 650 juana tokom trajanja rijalitija.

„Može da pokuša da objasni tu svoju nespretnu izjavu, ali istina je da su poznate ličnosti elitističke, a da toga nisu svesne“, napisala je jedna korisnica na društvenoj mreži Veibo.

Ranije ove godine,  Anabel Iao (Annabel Iao), mlađa ćerka osnivača Huaveia Ren Zengefeia (Ren Zhengfei), razbesnela je internet kada je sugerisala da je teško živela.

„Nikada se nisam tretirana kao takozvana ‘princeza’. Mislim da sam poput većine ljudi mojih godina, morala sam mnogo da radim, da učim, pre nego što sam uspela da budem primljena u dobru školu“, napomenula je ona.

Deleći video na svom Veibo nalogu, 23-godišnjakinja, čije se bogatstvo njenog oca procenjuje na oko 1,4 milijarde dolara, saopštila je da potpisivanje ugovora  sa kompanijom za zabavu „poseban rođendanski poklon“, koji je sama sebi priuštila.

Godinama su kineski glamurozni bogataši bili razmetljivi, pokazujući svoje luksuzne automobile i tašne na društvenim mrežama, zbog čega su često izazivali zavist kod svojih sledbenika. Ali sve češće svaka vrsta bogatstva koje se javno prikazuje, namerno ili na neki drugi način, nailazi na neprijateljstvo i prezir.

Na meti su ljudi poput Su i Jao, jer mnogi veruju da poznate ličnosti i druga generacija bogate dece,  jednostavno nisu zaslužni za svoje nebeske prihode.

„U poređenju sa zvezdama i njihovim naizgled’ lakim ‘poslovima“, obični ljudi se žale na to koliko se trude i koliko malo zarađuju “, rekao je dr Jian Ksu (Jian Ksu) sa Univerziteta Deakin, koji se bavi istraživanjem kineske medijske kulture.

Profesorka medijskih studija na Melburnskom univerzitetu RMIT dr Haking Iu (Haiking Iu) ističe da su komentari Su Mang o njenim obrocima s razlogom razljutili ljude, i da neki Kinezi imaju previše, a drugi se snalaze sa vrlo malo sredstava za život.

Iako je prosečni godišnji prihod zemlje 32.189 juana (5.030 američkih dolara; 3.560 funti) ili oko 2.682 juana mesečno, prema Nacionalnom zavodu za statistiku, Peking je postao dom više milijardera nego bilo koji drugi grad na svetu.

Prema istraživaču bogatstva Hurun Report, kineski bogati glasači zaradili su rekordnih 1,5 milijardi dolara u 2020. godini, što je otprilike upola manje od britanskog BDP.

Dugo vremena su ljudi imali utisak da mogu postići „zajednički prosperitet“,  nešto za šta je bivši vrhovni vođa Deng Ksiaoping (Deng Ksiaoping) rekao da bi bio cilj čak i pod uslovom da se određeni ljudi i regioni prvo bogate.

„Ali nakon više od 40 godina od otvaranja zemlje, bogati ljudi postaju sve bogatiji, ostavljajući druge daleko iza sebe i osećajući se razočarano i nemoćno“, napominje dr Ksu.

Ponekad je bes pogoršan zbog onoga što on naziva „očekivanjem da poznate ličnosti doprinesu više (društvu) jer su javno poznate i imaju simboličku moć“.

Prezir prema razmetljivosti  povezan je sa idejom da to signalizira nedostatak kulture, kažu stručnjaci.

Kako je kineska srednja klasa rasla, obrazovani urbani ljudi tumače razmetanje bogatstva „kao nedostatak sofisticiranosti ili čak poreklo iz„ niske klase “, saopštio je za BBC autor knjige „Anksiozno bogatstvo: novac i moral među kineskim novim bogatašima “ dr Džon Osburg ( Džon Osburg).

„To je izuzetan poduhvat“, rekao je, dodajući da je to takođe znak „nesigurnosti“ u vezi sa nečijim društvenim položajem.

Ipak, apetit zemlje za luksuzom uskoro neće nestati.

Prema kompaniji za istraživanje tržišta Euromonitor International, Kina je nadmašila Japan kao vodeće lično tržište luksuza u azijsko-pacifičkom regionu, a očekuje se da će se rast prodaje vratiti na nivo pre pandemije do kraja godine. Ključ je u tome da  bogati mogu da postignu krajnju ravnotežu i da ukažu na uspeh.

Dr Iu je primetio kako je to za neke iznedrilo čitav pokret koji uključuje poniženje.

„Neki od bogatih sada pokušavaju da se pokažu na prikriveni način, umesto da samo pokazuju slike materijalnih dobara“, rekla je ona.

Izgleda da nema lakog rešenja za bogate i slavne, piše BBC.